Airbus posle kraha FCAS-a kuca na vrata GCAP-a: Traži ključnu ulogu u novom evropskom lovcu šeste generacije

Airbus pokušava da pronađe mesto u programu koji je donedavno bio direktni konkurent nemačko-francuskom projektu budućeg borbenog aviona. Predstavnici evropskog proizvođača trebalo bi da razgovaraju sa britanskim BAE Systemsom o mogućem uključivanju u Global Combat Air Programme (GCAP), program Velike Britanije, Italije i Japana za razvoj borbenog aviona nove generacije.

Povod je raspad zajedničkog razvoja pilotiranog lovca u okviru programa Future Combat Air System (FCAS). Francuska i Nemačka nisu uspele da prevaziđu višegodišnje sporove Airbusa i Dassault Aviationa oko upravljanja projektom, podele poslova, tehničkih zahteva i prava na intelektualnu svojinu.

Preporučujemo

Širi FCAS, međutim, nije ugašen. Saradnja se nastavlja na drugim elementima sistema, uključujući digitalnu infrastrukturu i povezivanje različitih platformi.

Berlin je tako ostao bez zajedničkog nemačko-francuskog rešenja za naslednika Eurofightera, dok Airbus mora da pronađe novi okvir u kojem će zadržati ključne sposobnosti za razvoj borbenih aviona nove generacije.

Airbus traži mnogo više od sporedne uloge

GCAP se sada nameće kao jedna od najvažnijih opcija. Financial Times je objavio da bi rukovodioci Airbusa i BAE Systemsa trebalo da razgovaraju o više mogućih oblika saradnje. Tema ne mora da bude samo budući lovac. Među oblastima koje se pominju su autonomne Collaborative Combat Aircraft (CCA) letelice, kao i combat cloud, digitalna mreža koja bi povezivala avione, bespilotne letelice, radare i druge senzore.

Za Airbus, međutim, ulazak u GCAP ima smisla samo ako kompanija dobije ozbiljan deo programa.

Izvršni direktor Airbus Defence and Space Majk Šelhorn jasno je poručio da kompanija želi „ključnu ulogu“ i da nije zainteresovana da njen doprinos bude sveden na proizvodnju pojedinačnih delova poput krila ili vertikalnog stabilizatora.

Upravo tu počinje najteži deo eventualnog dogovora. GCAP više nije projekat na početku razvoja, u kojem novi partner može jednostavno da sedne za sto i zatim pregovara o osnovnoj podeli posla. Velika Britanija, Italija i Japan već su postavili političku i industrijsku strukturu programa, a ključne odgovornosti su raspoređene.

BAE Systems, Leonardo i Japan Aircraft Industrial Enhancement Co. osnovali su zajedničku kompaniju Edgewing, u kojoj svaki partner ima po 33,3 odsto vlasništva. Edgewing je vodeća industrijska kompanija GCAP-a i odgovorna je za projektovanje i razvoj budućeg borbenog aviona, dok programom na državnom nivou upravlja međunarodna organizacija GIGO.

Airbus bi, dakle, ušao u program u trenutku kada su glavne pozicije već zauzete.

GCAP već ima strukturu, ugovore i rok

GCAP je pritom već prešao iz političkih dogovora u konkretan razvoj. Edgewing je ove godine dobio prve velike zajedničke ugovore za nastavak projektovanja i razvoja, što dodatno sužava prostor za naknadnu preraspodelu odgovornosti.

To je posebno osetljivo upravo zbog iskustva sa FCAS-om. Sporovi oko vodeće uloge, intelektualne svojine i podele poslova između Airbusa i Dassaulta godinama su opterećivali projekat i na kraju doveli do odustajanja od zajedničkog razvoja lovca.

Partneri GCAP-a zato imaju jak razlog da izbegnu ponovno otvaranje istih pitanja.

Pritiska ih i vreme. Cilj je da novi borbeni avion bude uveden u upotrebu 2035. godine, pa bi svako veliko preslagivanje projektantskih odgovornosti moglo da utiče na već postavljen razvojni raspored.

Sa druge strane, Nemačka bi GCAP-u donela ozbiljan politički, industrijski i finansijski kapacitet, kao i veliko potencijalno tržište za budući avion.

Politička vrata već su otvorena. Britanski premijer Endi Bernam i nemački kancelar Fridrih Merc razgovarali su 8. oktobra o mogućem nemačkom učešću u GCAP-u, a njihovi timovi trebalo bi da nastave razgovore.

To, ipak, ne znači da je Berlin već izabrao GCAP. Kao jedna od alternativa pominje se saradnja Airbusa sa švedskim Saabom, proizvođačem Gripena. Takav put bi, međutim, zahtevao stvaranje znatno šireg političkog, industrijskog i razvojnog okvira od onoga koji GCAP već ima.

Prednost GCAP-a je u tome što je program već ušao u institucionalnu i razvojnu fazu.

CCA i combat cloud mogu biti prva vrata za Airbus

Zato razgovori Airbusa i BAE Systemsa mogu da budu važniji nego što na prvi pogled izgleda.

Buduće borbeno vazduhoplovstvo više se ne svodi samo na pitanje ko će projektovati novi lovac. I GCAP i FCAS zasnovani su na umreženoj borbenoj arhitekturi, u kojoj je pilotirani avion samo jedan element šire mreže bespilotnih letelica, senzora, sistema elektronskog ratovanja i digitalnih veza.

Tu Airbus ima ozbiljno iskustvo. U okviru FCAS-a kompanija vodi razvoj Remote Carrier bespilotnih platformi i Combat Clouda, digitalne infrastrukture koja treba da poveže različite vazdušne, kopnene, pomorske i svemirske elemente sistema.

Zbog toga prvi dogovor sa BAE Systemsom možda uopšte ne mora da znači da Airbus odmah ulazi u projektovanje samog lovca. Saradnja na CCA letelicama ili digitalnoj borbenoj mreži bila bi jednostavniji način da kompanija uđe u širi GCAP ekosistem bez rušenja već postavljene strukture Edgewinga.

Ali dugoročni problem time ne nestaje. Posle raspada zajedničkog razvoja lovca sa Francuskom, Nemačka mora da odluči gde želi da zadrži sopstvene sposobnosti za projektovanje i proizvodnju borbenih aviona nove generacije. Airbus, sa druge strane, mora da pronađe program u kojem će imati dovoljno veliku ulogu da te sposobnosti sačuva i dalje razvija.

GCAP je trenutno najrazvijenija evropska opcija.

Problem za Airbus je što program više nije na početku. Britanci, Italijani i Japanci već su postavili industrijsku strukturu, podelili ključne odgovornosti i zacrtali 2035. godinu kao rok za uvođenje novog aviona u upotrebu.

Ako Nemačka i Airbus žele da se priključe, pitanje više nije da li će im vrata biti otvorena, već koliko će prostora postojeći partneri biti spremni da im ustupe.

(Aero.rs)