Grčka odbila učešće u NATO vazduhoplovnim misijama iznad Baltika zbog angažmana na Balkanu

Vreme čitanja: oko 1 min.

Pored Severne Makedonije, Crne Gore i Albanije, očekuje se da će avioni i piloti grčkog ratnog vazduhoplovstva od 2025. godine patrolirati i iznad Bugarske

Foto: Shutterstock/VanderWolf Images

Grčka je odbila zahtev Litvanije, Letonije i Estonije da pošalje svoje avione u patrolne misije iznad Baltika. Angažman na Balkanu kao i vojne vežbe poput Ramstein Flag 24 i Tarang Shakti u Indiji opteretile su resurse ratnog vazduhoplovstva te Atina smatra da ušešće u vojnim zadacima u drugim delovima Evrope trenutno nije moguće.

NATO vazdušne patrole iznad baltičkih zemalja će se prema svemu sudeći nastaviti bez učešća grčkog ratnog vazduhoplovstva (Πολεμική Αεροπορία) nakon što je Atina odbila da pošalje svoje letelice na sever Evrope.

Portal Kathimeniri je u subotu 19. oktobra preneo da je Grčka odbila angažman u patrolnim misijama NATO na Baltiku, takozvanom NATO Air Policing, usled obeveza ratnog vazduhoplovstva na Balkanu.

Grčki vojni avioni trenutno štite nebo iznad Albanije, Severne Makedonije i Crne Gore. Zvaničnici ove mediteranske zemlje navode da je Πολεμική Αεροπορία već opterećeno zadacima na Balkanu što onemogućava preuzimanje novih obaveza na severu Evrope, piše Kathimeniri.

Pored Severne Makedonije, Crne Gore i Albanije, očekuje se da će avioni i piloti grčkog ratnog vazduhoplovstva od 2025. godine patrolirati i iznad Bugarske. Sofija je putem NATO mehanizama zatražila pomoć u air policing misijama u trenutku kada modernizuje svoje ratno vazduhoplovstvo novim F-16 avionima.

Grčka i Italija će zajedno pružati pomoć u zaštiti bugarskog vazdušnog prostora dok Bugarska ne zameni MiG-29 sa modernim američkim vazduhoplovima.

Πολεμική Αεροπορία je takođe u procesu zamene starijih aviona novijim tipovima letelica. Grčka je u julu ove godine naručila 20 Lockheed Martin F-35 Lightning II dok se u isto vreme rešava zastarelih aviona poput Mirage 2000, F-16 i F-4 Phantom.

(Aero.rs)