Millennium stigao u Beograd: Brazilci prikazuju KC-390, nude ga Vojsci Srbije?

Brazilski vojni taktički transporter KC-390 Millennium sleteo je juče u popodnevnim časovima na beogradski aerodrom Nikola Tesla. Avion je doleteo sa najvećeg ovogodišnjeg sajma avijacije u Farnborou, gde je bio prikazivan, uz usputno sletanje u Budimpešti, a danas je preleteo na vojni aerodrom Pukovnik-pilot Milenko Pavlović kod Batajnice, pokazuju javno dostupni podaci sa servisa za praćenje letova.

Ova konkretna letelica (reg. PT-ZNG, MSN 39000003) jednog od najmodernijih srednjih transportnih aviona koji se danas proizvode, Embraer koristi kao demonstracioni avion za nastupe i prezentacije širom sveta.

Zbog toga se kao najverovatniji razlog dolaska u Srbiju nameće želja brazilskog proizvođača da svoj proizvod predstavi domaćem vazduhoplovstvu i Ministarstvu odbrane kao potencijalnom kupcu.

Da Srbija, u talasu nabavke naoružanja i vojne opreme, razmišlja i o dodatnim transportnim kapacitetima, nedvosmisleno je potvrdio načelnik Generalštaba Vojske Srbije, general Milan Mojsilović, u intervjuu za Politiku u februaru: "...na stolu su i predlozi za opremanje novim višenamenskim borbenim avionima, novim avionima za početnu obuku i transportnim avionima."

Srbija je 2023. godine nabavila dva srednja transportna aviona Airbus C295W, čime je i metaforično i bukvalno produžen život transportnoj komponenti RViPVO, koja je nakon decenija neulaganja bila svedena na jsamo edan sovjetski transporter An-26 u operativnom stanju.

Ugovor o nabavci dva aviona vredan je 81 milion evra, od čega je 66 miliona bilo za same letelice, a 15 miliona na opremu, obuku i logističku podršku. Prvi avion isporučen je krajem septembra 2023, a drugi sredinom novembra iste godine, o čemu je portal Aero.rs detaljno izveštavao, uključujući i samu isporuku prvog primerka iz Sevilje.

Ovo, uostalom, nije prvi put da strani proizvođači poslednjih godina predstavljaju svoje vazduhoplove Srbiji – sasvim očekivan potez u okviru nastojanja da, s jedne strane, promovišu sopstvene proizvode i usluge, a s druge omoguće domaćoj vojsci da se neposredno upozna sa ponudom savremenog tržišta pre eventualnih nabavki.

Tokom 2025. i 2026. godine na aerodromu u Batajnici na sličan način predstavljeni su školsko-borbeni Embraer Super Tucano, u julu 2025, i njegov američki takmac Beechcraft AT-6B Wolverine, u februaru 2026.

Dva vizuelno gotovo identična aviona iz iste kategorije, čije je uzastopno gostovanje na Batajnici, kako je pisao Aero.rs, protumačeno je kao pokazatelj da Vojska Srbije ozbiljno razmatra nabavku novog aviona za naprednu obuku pilota.

Češki Aero Vodochody je u martu 2026. godine na istom aerodromu predstavio svoj L-39NG, koji proizvođač u promotivne svrhe naziva i Skyfox - duboko modernizovanu i digitalizovanu evoluciju legendarnog Albatrosa, pogonjenu američkim motorom Williams FJ44-4M, o čemu je takođe pisao Aero.rs.

Kada je reč o transportnim avionima, ni evropski Airbus ne sedi skrštenih ruku. Njegov najveći vojni transporter, A400M, predstavljen je na konferenciji SEAS 2024 u Beogradu kroz prezentaciju operativnih mogućnosti prilagođenih potrebama Vojske Srbije. Poseban akcenat stavljen je na sposobnost prevoza oklopnih vozila Lazar 3 i BOV M-16 Miloš, kao i helikoptera H145M, uz grafički prikazan dolet direktno iz Beograda.

KC-390: Jet set među propelerima

Tržište vojnih transportnih aviona na zapadnoj hemisferi decenijama je bilo rezervisano za američke i evropske proizvođače. Ideja da i Brazil na njemu ponudi sopstveni avion pojavila se u Embraeru već između 2005. i 2007. godine, kada su inženjeri razmatrali kombinaciju krila i motora sa putničkog E190 i teretnog trupa sa rampom na repu.

Projekat je dobio ozbiljan zamah 2009. godine, kada je Embraer od brazilskog ratnog vazduhoplovstva dobio ugovor vredan 1,5 milijardi dolara za izradu dva prototipa. Avion je tada nosio radnu oznaku C-390, a naziv je promenjen u KC-390 početkom 2011. godine – slovo K već je ukazivalo na to da će, pored transportne uloge, imati i sposobnost letećeg tankera.

Prvi prototip predstavljen je javnosti u oktobru 2014. godine u fabrici u Gaviau Peišotu, a prvi let obavio je 3. februara 2015. godine. Razvoj je iste godine usporen kada je kompanija najavila dvogodišnje odlaganje programa letnih ispitivanja zbog pada vrednosti brazilske valute i smanjenja državne potrošnje, ali je program nastavljen. U septembru 2019. godine prva serijska letelica isporučena je brazilskom ratnom vazduhoplovstvu, a iste godine, na sajmu u Dubaiju, Embraer je avion preimenovao u C-390 Millennium - naziv pod kojim se danas nudi na globalnom tržištu.

KC-390 Millennium ostvario je istorijski uspeh za brazilsku avio-industriju time što je uspeo da uđe na strogo zaštićeno evropsko i NATO tržište vojnih transportnih aviona.

Portugal je bio prvi izvozni kupac. Pet aviona naručio je 2019. godine, a ugovor, koji uključuje i simulator za obuku pilota, vredan je oko 827 miliona evra. Prvi primerak isporučen je u oktobru 2022, dok je u operativnu upotrebu uveden godinu dana kasnije. Portugal je 2025. godine naručio još jedan avion, čime je ukupna porudžbina povećana na šest primeraka, a u januaru 2026. primljen je i četvrti avion.

Mađarska je 2020. godine naručila dva aviona, prvi je isporučen u oktobru 2023, dok je do novembra 2025. godine stigao i treći primerak. Češka je 2023. godine odabrala dva aviona, ugovor je potpisala godinu dana kasnije, a prvi primerak isporučen je u junu 2026.

Austrija je 2023. godine naručila četiri aviona za zamenu svoje flote C-130K Hercules, sa isporukama planiranim od 2026. godine. Holandija, koja je avion odabrala 2022. godine, a ugovor potpisala 2024, poručila je pet primeraka sa isporukama planiranim od kraja 2027. Južna Koreja je 2023. godine naručila tri aviona, dok je Švedska krajem 2024. godine odabrala četiri primerka uz opciju za još sedam. U maju 2026. godine pridružili su se i Ujedinjeni Arapski Emirati, sa ugovorom za deset aviona i opcijom za još deset.

Najnoviji kupac je Grčka, čiji je parlamentarni odbor 10. juna 2026. odobrio nabavku tri aviona za zamenu flote C-130 Hercules. Ta tri primerka grčko ratno vazduhoplovstvo dobija korišćenjem opcija iz portugalskog ugovora, a vrednost tog dela posla procenjuje se na oko 600 miliona evra.

Za razliku od klasičnih vojnih transportera sa elisnim pogonom, kakvi su C-130 Hercules ili sovjetski Airbus A400M, KC-390 Millennium pokreću dva turboventilatorska mlazna motora IAE V2500-E5, svaki potiska 139,4 kN.

Zahvaljujući tome, avion postiže brzinu krstarenja od oko 870 kilometara na čas, na visinama bliskim onima na kojima lete komercijalni putnički avioni. U odnosu na elisnu konkurenciju to značajno skraćuje vreme preleta.

Prema navodima Embraera, mlazni motori su istovremeno otporniji na usisavanje prašine i peska sa nepripremljenih uzletišta nego elise, čiji krajevi lopatica prolaze bliže tlu.

Slovo K u nazivu nije slučajno. Avion fabrički dolazi opremljen sa dva podvesna sistema za dopunu gorivom drugih letelica u vazduhu, postavljena ispod krila, koji mogu da isporuče do 1.500 litara goriva u minuti.

To ga, pored uloge transportera ljudi i tereta, čini i letećim tankerom - funkcijom koja bi, kada se realizuje najavljivana nabavka francuskih Dassault Rafale, mogla da bude relevantna i za Srbiju, jer bi dopuna gorivom u vazduhu produžila operativni dolet tih aviona ali i otvorila dodatne mogućnosti obuke i učestvovanja u međunarodnim vežbama i misijama.

Istovremeno, avion može da prima gorivo od drugog tankera preko sonde, čime dodatno povećava sopstveni dolet.

Millennium je dug 35,2 metra, raspona krila oko 35 metara, prazan teži 35 tona, dok maksimalna težina pri poletanju dostiže skoro 87 tona.

Teretni prostor dug je 18,5 metara i može da primi do 26 tona korisnog tereta – dovoljno za dva oklopna transportera M113, jedno vozilo tipa Boxer, helikopter iz porodice Black Hawk, do 80 vojnika ili 66 padobranaca sa punom opremom.

Sa dodatnim rezervoarima za gorivo, dolet prelazi 6.000 kilometara, dok maksimalna brzina dostiže 988 kilometara na čas.

Posadu čine samo tri člana – dva pilota i jedan tovarni tehničar. Avion je opremljen fly-by-wire sistemom upravljanja koji, prema navodima Embraera, smanjuje opterećenje posade u odnosu na konvencionalne transportere.

Brazilski KC-390 do sada je korišćen i u više realnih operacija: za evakuaciju pacijenata iz preopterećenih bolnica u Manausu tokom pandemije kovida u januaru 2021. godine, za slanje humanitarne pomoći nakon eksplozije u Bejrutu 2020. i zemljotresa na Haitiju 2021, kao i za evakuaciju državljana Brazila, Ukrajine, Argentine i Kolumbije iz Ukrajine nakon ruske invazije 2022.

Avion je leteo i ka Antarktiku, gde je obavljao misije vazdušnog snabdevanja brazilske naučne stanice Komandante Feraz.

Cena aviona je tokom godina značajno rasla. Dok je još bio u fazi ispitivanja, 2016. godine analitička kuća Teal Group procenjivala je da će se prodavati po ceni od 50 do 55 miliona dolara po primerku, oko 15 miliona dolara manje od tadašnje procenjene cene konkurentskog C-130 Hercules.

Kada je Mađarska 2020. godine naručivala svoja dva aviona, analitička kuća Shephard Defence Insight procenila je jediničnu cenu na oko 85 miliona dolara. Ta cifra tada je poređena sa oko 165 miliona dolara za konkurentski Airbus A400M.

Do zajedničke porudžbine Austrije i Holandije, ugovorene 2023. i potpisane 2024. godine, cena po avionu je, prema zvaničnom saopštenju austrijskog Ministarstva odbrane, porasla na između 130 i 150 miliona evra.

Grčki ugovor iz juna 2026. godine, vredan oko 600 miliona evra za tri aviona, pokazuje da su i ta tri primerka koštala više od 150 miliona evra po komadu. Prema američkom portalu 19FortyFive, od ukupne vrednosti ugovora oko 473 miliona evra namenjeno je samim letelicama, dok je 90 miliona evra predviđeno za početni paket podrške.

Brazilski Embraer KC-390 Millennium je u relativno kratkom periodu uspeo da ostvari ono što je za mnoge proizvođače vojnih aviona decenijama predstavljalo gotovo nedostižan cilj – da zauzme deo tržišta kojim je skoro pola veka dominirao legendarni američki C-130 Hercules.

Činjenica da je brazilski proizvođač uspeo da se nametne na tradicionalno zatvorenom tržištu vojnih transportera, uključujući i zemlje članice NATO-a, sama po sebi predstavlja veliki uspeh za Embraer i brazilsku vazduhoplovnu industriju.

Da li će i Srbija, odnosno oni koji u ime građana donose odluke o budućem razvoju Vojske Srbije, odlučiti da dodatno razvija transportnu komponentu RViPVO, ostaje da se vidi. Otvoreno pitanje nije samo da li su potrebni novi avioni i ima li za njih sredstava, već i kakva bi bila njihova uloga - da li će se razvoj zasnivati na relativno manjim taktičkim transporterima poput An-26 i Airbus C295W, koji već decenijama predstavljaju okosnicu vazdušnog transporta, ili će se težiti ka većim, bržim i sposobnijim letelicama sa većom nosivošću.

Možda najvažnije pitanje biće - koliko veći kapaciteti su Srbiji zaista potrebni. Odgovor na njega treba da daju odluke koje budu donete u godinama koje dolaze.

(Aero.rs)