Vreme čitanja: oko 6 min.
Od Aeroputa do Air Serbia: Na današnji dan pre 97 godina osnovana prva avio-kompanija u Srbiji
Vreme čitanja: oko 6 min.
Aeroput prestao sa radom u aprilu 1941. da bi šest godina kasnije JAT obnovio vazdušni saobraćaj. Kompanija menja ime u Jat Airways 2003, a 2013. kroz partnerstvo sa Etihadom počela je sa radom pod današnjim imenom
Društvo za vazdušni saobraćaj Aeroput, prva avio-kompanija koja je osnovana u Kraljevini Jugoslaviji, počela je sa radom 17. juna 1927. godine u palati Jadransko-podunavske banke, koja se nalazila na raskrsnici ulica Kneza Miloša i Kralja Milana u centru Beograda.
Preporučujemo
Aerodrom zatvoren zbog vanrednog sletanja, odloženo 186 letova: Teretni Boeing 747-400 zakrčio pistu
Iz Crne Gore u Keniju preko Holandije: Prodat Fokker 100 Montenegro Airlinesa, nastavlja da leti u Africi
Aeroput, nacionalni avio-prevoznik Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca (Kraljevine SHS), a kasnije Kraljevine Jugoslavije je deseta avio-kompanija osnovana u Evropi, a 21. u svetu, navodi se na sajtu European Airlines.
Osnivanje
Na konferenciji održanoj 6. februara 1926. godine, na inicijativu Srpskog aerokluba, stvorena su pravila vazdušnog saobraćaja, i svi učesnici postali su osnivači nove aviokompanije, Aeroput.
Pravila su odobrena 13. marta od strane Ministarstva trgovine i industrije. Kompanija je registrovana na beogradskoj berzi. Međutim, registracija akcija nije ispunila očekivanja i postalo je jasno da je kompaniji potrebna pomoć države u gotovini i robi.
Sporazum o pomoći je potpisan 25. januara 1927. godine, ali je upis akcija i dalje bio nizak. Planiranih i potrebnih 24.000 akcija (tj. tadašnjih šest miliona dinara potrebnih za kupovinu aviona) do kraja marta 1927. godine, bilo je upisano i plaćeno samo oko 10% akcija, što je, u skladu sa zakonom o akcionarskim društvima, pretilo da ukine Aeroput.
Slamka spasa
Direktor i suosnivač Aeroputa, aeronautički inženjer Tadija Sondermajer, rezervni pukovnik Kraljevskog jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva i najistaknutija ličnost u civilnom vazduhoplovstvu Srbije i Kraljevine SHS u to vreme, predložio je da zajedno sa ruskim pilotom Leonidom Bajdakom izvede međukontinentalni let od Pariza do Bombaja.
Ovo je predloženo kako bi se dokazala vrednost i sposobnost srpskih pilota i stvorio publicitet kako bi se promovisala kupovina akcija Aeroputa.
Nakon kratke pripreme, Sondermajer i Bajdak su započeli svoj međukontinentalni let iz Pariza 20. aprila 1927. godine. Nakon što su prešli 14.800 kilometara sa 14 etapa i 11 dana putovanja, 2. maja 1927. godine sleteli su u Beograd.
Akcionari
Više od 30.000 Beograđana dočekalo je dvojicu pilota kao heroje na aerodromu Bežanijska Kosa. Putovanje je postiglo svoj cilj i upis akcija Aeroputa je eksponencijalno porastao. Od tog trenutka, Aeroput je osnovan sa kapitalom od šest miliona dinara, prikupljenih od 412 akcionara. Nositelji akcija bili su: Vračarska Zadruga, Privredna banka, Poštanska štedionica, Gateret, Srpska banka u Zagrebu, Američko-srpska banka u Sarajevu, Teleoptik, Velauto, Ikarus, Tehničko društvo Voks i drugi.
Aeroput je započeo svoje usluge kupovinom četiri aviona. Tokom naredna tri meseca prodato je 30.000 akcija i ovaj kapital je omogućio novoj kompaniji da prevaziđe početne finansijske poteškoće. Dana 17. juna 1927. godine, Aeroput se predstavio Beogradskom trgovačkom sudu i od tog dana Društvo je postalo pravno lice.
Ekspanzija
Prva redovna linija Aeroputa bila je između Beograda i Zagreba. Otvorena je 15. februara 1928. godine. Potom su usledili i letovi ka drugim velikim gradovima Jugoslavije. U početku, rute su služile da bi se povezali ključni gradovi tadašnje Jugoslavije, ali ubrzo su proširene i na međunarodne destinacije.
Aeroput se brzo širio, kako u pogledu rasta mreže, tako i u floti. Od četiri aviona Potez 29/2 nabavljenih 1928. flota je narasla na 26 operativnih vazduhoplova 1939. godine. Trećinu flote činili su avioni Spartan Cruiser II i Lockheed Model 10 Electra.
Od osam američkih Lockheeda, četiri su tokom aprilskog rata evakuisali kraljevsku porodicu i članove vlade Kraljevine Jugoslavije u izgnanstvo. Ovi vazduhoplovi su se 2. odnosno 5. maja 1941. godine pridružili sastavu Kraljevskog ratnog vazduhoplovstva Velike Britanije (Royal Air Force - RAF).
Aeroput je jedna od retkih kompanija koja je još u to vreme pokušavala da razvije svoj vazduhoplov. Prototip aviona namenjenog poštanskom saobraćaju nosio je oznaku Aeroput MMS-3 sa registracijom YU-SAR. Avion je 6. aprila 1941. uništio njegov konstruktor Milenko Mitrović da ne bi pao u ruke nacistima.
Destinacije
Aeroput je saobraćao između aerodroma u Beogradu, Ljubljani, Zagrebu, Sarajevu, Skoplju, Borovu, Sušku, Dubrovniku (Grude), Podgorici, Nišu i Splitu, a imao je i svoje dokove za akva-plane u Beogradu, Dubrovniku, Splitu, Divuljama, Sušku, Kumboru (Kotor) i Vodicama (Šibenik).
Redovni letovi obavljani su iz Beograda i Zagreba ka raznim domaćim aerodromima, ali i ka inostranstvu. Avioni Aeroputa leteli su sa Solun, Grac, Beč, Atinu, Sofiju, Trst, Veneciju, Rim, Prag, Brno, Budimpeštu, Klagenfurt i Tiranu.
Srpski (tada jugoslovenski) avio-prevoznik obavlja i partnerske letove sa italijanskom kompanijom Ala Littoria i rumunskom kompanijom CIDNA na liniji Milano-Venecija-Zagreb-Beograd-Bukurešt.
Rat i obnova
Aeroput prestao je sa radom u aprilskom ratu 1941. Vazdušni saobraćaj je obnovio Jugoslovenski aerotransport - JAT 1. aprila 1947. godine.
Prve linije koje je JAT uspostavio obavljane su američkim avionima Douglas DC-3 i nemačkim Junkers Ju-52 koji su ostali u Jugoslaviji posle Drugog svetskog rata. Kasnije su za srednjelinijski i dugolinijski saobraćaj nabavljeni Douglas DC-6 i Convair CV-330/440, pisalo je na internet stranici nekadašnjeg nacionalnog avio-prevoznika.
Jatova flota je 1963. postala bogatija za prvi avion sa mlaznim avionima - popularnu Karavelu (Caravelle SE-210), proizvedenu u francuskoj kompaniji Sud Aviation. Iste godine stigao je i prvi DC-9 (od 16 koliko je JAT imao).
Nacionalni avio-prevoznik socijalističke Jugoslavije je 1970. flotu obogatio avionima Boeing 707 za dugolinijski saobraćaj, a četiri godine kasnijeje uveo avione Boeing 727-200 (tada su stigla prva dva vazduhoplova, kasnije još sedam). Prvi širokotrupni DC-10 uveden je u flotu 1978. godine.
Kada je 1985. godine JAT nabavio tada najmodernije avione Boeing 737-300, ušao je u istoriju civilnog vazduhoplovstva kao prva kompanija u Evropi koja je nabavila ove letelice.
Tokom tih zlatnih godina kompanija je prevozila 5 miliona putnika godišnje i letela na 80 destinacija na pet kontinenata (19 domaćih, 45 evro-mediteranskih i 16 dugolinijskih).
Novo ime
Od 1992. JAT potpuno obustavlja letove zbog građanskog rata i sankcija, a obnavlja ih na domaćim linijama 1994. godine. Kompanija delimično obnavlja saobraćaj i naručuje 1998. godine osam aviona Airbus A319, ali ubrzo dolazi do nove zabrane letova, a SR Jugoslavija 1999. biva bombardovana od strane zemalja NATO.
Kompanija ponovo obnavlja redovne letove krajem 2000. godine, a do promene imena u Jat Airways dolazi 8. avgusta 2003 posle promene imena države: SRJ postaje Srbija i Crna Gora.
Jat Airways je u 2007. i 2008. godini, dobila nagradu kao jedan od pet najboljih brendova iz Srbije. Takođe su dobili nagradu za svoje televizijske reklame povodom 80 godina postojanja.
Dana 3. jula 2008. godine, Jat Airways je obnovio avionske veze sa susednom Hrvatskom nakon 17 godina prekida.
Privatizacija
Vlada Srbije je dva puta bezuspešno pokušala da privatizuje Jat Airways, 2008. i 2011. godine. U martu 2013. godine, tadašnji ministar finansija Srbije Mlađan Dinkić je otputovao u Abu Dabi kako bi predložio da Etihad Airways preuzme udeo u Jat-u kako bi obnovili njihovu flotu i u potpunosti rekonstruisali avio-kompaniju.
U aprilu je potvrđeno da je Etihad do dao Beograd u svoj letnji raspored kao deo inicijative da postane suvlasnik Jat-a zajedno sa vladom Srbije. O tome je tada izvestio portal Ex-Yu Aviation.
U junu je potpisan Memorandum o razumevanju (Memorandum of Understanding) sa kompanijom Etihad, a 1. avgusta 2013. godine, vlada Srbije i Etihad Airways su formalizovali sporazum koji će dovesti do reorganizacije i rebrendiranja operacija aviokompanije u Air Serbia.
Air Serbia
U novembru prošle godine, posle deset godina saradnje i suvlasništva nad avio-kompanijom, vlada Republike Srbije otkupila je od Etihada i poslednju akciju i tako ostvarila 100% vlasništvo Srbije nad nacionalnim avio-prevoznikom.
Air Serbia danas raspolaže flotom od 27 aviona (10 ATR72-600, 10 Airbus A319, tri Airbus A320 i dva Aibrusa A330). Treći širokotrupni A330-200 treba da stigne krajem jula ili početkom avgusta, a četvrti - krajem septembra ili početkom oktobra ove godine.
Tu je i sedam vazduhoplova koji su pod kratkotrajnim, sezonskim najmom (takozvani wet lease aranžmani).
Kompanija povezuje Srbiju sa sedamdesetak destinacija, a o planovima srpskog nacionalnog avio-prevoznika možete više pročitati u posebnom tekstu.
(Aero.rs)
Povezane vesti
Potvrđeno: Air Serbia otvara liniju za Guangžou, evo kada je planiran prvi let
Tri kompanije iz bivše Jugoslavije među najboljim avio-prevoznicima u ovom delu Evrope
Air Serbia namerava da otvori novu liniju ka Rumuniji: Direktor otkrio planove, razmatra se i Kavkaz
Srbija i Kina biće povezani još jednom avio-linijom: China Southern najavljuje letove za Beograd
Video: ATR72-600 Air Serbia
Aero Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
