Kontrolori letenja: Nevidljivi heroji modernog vazduhoplovstva

Iako putnici retko razmišljaju o njima dok lete između dve destinacije, njihov rad je od suštinskog značaja za bezbednost i efikasnost avio-saobraćaja. Pokušaćemo da vam približimo svakodnevicu kontrolora letenja, iznesmo zanimljive podatke o ovom poslu, pa i anegdote koje su obeležavaju njihovu svakodnevicu.

Istorija i početak službe

Prva organizovana služba za kontrolu letenja osnovana je 1920. godine na aerodromu u Londonu. U to vreme, kontrolori su koristili zastavice i signalne pištaljke kako bi usmeravali avione. Prvi radarski sistemi uvedeni su se tokom Drugog svetskog rata, a ovo revolucionisalo upravljanje vazdušnim saobraćajem je postavilo temelje modernoj kontroli letenja.

Preporučujemo

Foto: Wikimedia/Cpl. Joel A. Chaverri

Svakodnevni izazovi kontrolora letenja

Posao kontrolora letenja spada među najstresnije profesije na svetu. Njihov osnovni zadatak je da osiguraju sigurno i nesmetano kretanje aviona u vazdušnom prostoru, kao i da pruže podršku pilotima tokom poletanja i sletanja. Radni dan kontrolora letenja uključuje konstantno praćenje radarskih ekrana, izdavanje preciznih instrukcija pilotima i donošenje odluka u deliću sekunde.

Statistike pokazuju da prosečan kontrolor letenja u velikim centrima, poput onih u Frankfurtu ili Atlanti, dnevno upravlja kretanjem više od 1.500 aviona. Ovo zahteva visok nivo koncentracije, brzo razmišljanje i odlične komunikacione veštine.

Proces obuke

Da bi neko postao kontrolor letenja, neophodno je da ispunjava određene zdravstvene kriterijume i završi obuku koja traje nekoliko godina i izuzetno je zahtevna. Studenti moraju savladati složene proračune, naučiti kako da komuniciraju koristeći specifičnu frazeologiju i steknu duboko razumevanje principa aerodinamike i meteorologije. Samo mali procenat kandidata uspešno završi ovu obuku i dobije licencu.

Foto: Wikimedia/SAS Scandinavian Airlines

Eurocontrol

Jedna od ključnih organizacija koja upravlja evropskim vazdušnim prostorom je Eurocontrol, osnovan 1960. godine. Eurocontrol koordinira rad nacionalnih kontrola letenja kako bi osigurao sigurnost i efikasnost u evropskom vazdušnom prostoru. Pored toga, ova organizacija radi na razvoju novih tehnologija i standarda za unapređenje kontrole letenja, čime doprinosi smanjenju kašnjenja i povećanju kapaciteta.

Šta se traži od kontrolora letenja?

Multitasking na najvišem nivou: Kontrolori letenja istovremeno upravljaju desetinama aviona, dok prate vremenske uslove, tehničke podatke i koordiniraju sa drugim službama i kontrolnim centrima.

Specifična frazeologija: Njihova komunikacija sa pilotima zasniva se na standardizovanoj frazeologiji kako bi se izbegle nesporazumi. Na primer, broj „nula“ se izgovara kao „zero“, a broj devet kao „niner“.

Maksimalna koncentracija: Kontrolori obično rade u smenama od dva sata intenzivnog rada, nakon čega sledi pauza, kako bi održali nivo budnosti.

Automatizacija i tehnologija: Savremeni sistemi za kontrolu letenja, poput ADS-B tehnologije, pomažu kontrolorima da preciznije prate avione i planiraju njihove putanje.

Foto: Shutterstock

Anegdote iz karijere

Jedna od najpoznatijih priča u svetu kontrolora letenja dogodila se u maju 2022. godine na Floridi, kada je kontrolor pomogao putniku bez pilotskog iskustva da bezbedno prizemlji avion Cessna 208 Caravan. Pilot aviona se onesvestio tokom leta, a kontrolor je putem radio veze korak po korak vodio putnika kroz proceduru sletanja. Zahvaljujući smirenosti kontrolora i njegovim preciznim instrukcijama, avion je uspešno sleteo na aerodrom u Palm Biču, što je kasnije izazvalo divljenje i zahvalnost šire javnosti.

Još jedna zanimljiva priča dolazi iz Nemačke, gde je kontrolor letenja tokom velike oluje reorganizovao kretanje desetina aviona kako bi svi letovi bili bezbedni i kako bi se izbegla kašnjenja. Koristeći svoje iskustvo i poznavanje vremenskih prilika, uspeo je da minimizuje uticaj nepovoljnih uslova i omogući da stotine putnika stignu na svoje destinacije bezbedno.

Statistike i kurioziteti

Prosečna starost kontrolora letenja je oko 35 godina, a većina odlazi u penziju pre 60. godine zbog intenziteta posla.

Kontrolori letenja u Evropi godišnje upravljaju kretanjem više od 10 miliona letova.

Najprometniji dan u vazdušnom saobraćaju zabeležen je 25. jula 2019. godine, sa preko 225.000 letova u jednom danu.

Foto: Wikimedia/Mate Airman Ronald A. Dallatorre

SMATSA

SMATSA (Kontrola letenja Srbije i Crne Gore) je organizacija odgovorna za upravljanje vazdušnim prostorom Srbije i Crne Gore, kao i delova Jadranskog mora. Osnovana je 2003. godine, SMATSA predstavlja jednu od najmodernijih kontrola letenja u regionu, koristeći najsavremenije tehnologije za nadzor i upravljanje vazdušnim saobraćajem. SMATSA takođe pruža obuku za kontrolore letenja kroz svoj centar za obuku u Beogradu, koji je prepoznat kao jedan od vodećih u ovom delu Evrope. Ova organizacija ima važnu ulogu u obezbeđivanju bezbednosti i efikasnosti letova u ovom delu sveta.

Kontrolori letenja su tiha snaga iza svake uspešne avionske operacije. Njihova posvećenost, znanje i veštine osiguravaju da milioni putnika svakodnevno stignu na svoje destinacije sigurno i na vreme. Sledeći put kada budete u avionu, setite se ovih nevidljivih heroja i njihove ključne uloge u svetu avijacije.

(Aero.rs)