Kako bi trgovinski rat mogao da utiče na avio industriju?

Globalna avio-industrija se suočava sa potencijalno ozbiljnim izazovima usled najavljenih trgovinskih tenzija između vodećih svetskih ekonomija. Nakon perioda oporavka posle pandemije COVID-19, industrija bi mogla da se suoči sa dodatnim preprekama koje bi mogle da utiču na njenu stabilnost i rast.

Avio-industrija se oslanja na globalni lanac snabdevanja, pri čemu se delovi i komponente nabavljaju iz različitih delova sveta. Uvođenje carina i trgovinskih ograničenja moglo bi da dovede do kašnjenja u isporuci važnih delova, povećanja troškova proizvodnje i smanjenja efikasnosti. Na primer, proizvođači poput Boinga i Erbasa oslanjaju se na dobavljače iz različitih zemalja za proizvodnju svojih aviona.

Preporučujemo

Povećanje carina na avio-komponente moglo bi i da poveća troškove proizvodnje, što bi se moglo odraziti na cene aviona a samim tim i avionskih karata. Ovi dodatni troškovi mogli bi da budu preneseni na avio-kompanije i putnike, što bi moglo da smanji potražnju za avionskim prevozom i negativno utiče na profitabilnost industrije.

Trgovinski ratovi često dovode do povećane geopolitičke neizvesnosti, što može da utiče na poslovne odluke i investicije u avio-industriji. Kompanije bi mogle da odlože ili smanje investicije u nove avione ili infrastrukturu zbog neizvesnosti oko budućih trgovinskih uslova i ekonomskih kretanja.

Erbas i Boing imaju široko rasprostranjene proizvodne i montažne pogone širom sveta, što ih čini posebno osetljivim na trgovinske tenzije.

Foto: Airbus.com

Erbas

Glavni proizvodni pogoni Erbasa se  nalaze u Tuluzu (Francuska) i Hamburgu (Nemačka), gde se sklapaju različiti modeli aviona.

Evropski proizvođač aviona ima svoje pogone i u Alabami, u SAD i Kanadi gde se montiraju avioni iz porodice A320 i A220.

U kineskom Tjenđinu se nalazi montažni pogon za avione A320, što omogućava Erbasu i značajno prisustvo na azijskom tržištu.

U Indiji u partnerstu sa Tata grupom, Erbas je uspostavio finalnu liniju za sklapanje aviona C295 u Vadodari, u državi Gudžarat.

Foto: Boeing.com

Boing

Glavni proizvodni pogoni Boinga su u Everetu državi Vašington i Severnom Čarlstonu u Južnoj Karolini, gde se sklapaju modeli poput 787 Drimlajnera.

Američki proizvođač aviona se oslanja i na dobavljače iz Japana, Italije, Kanade i Meksika za važne komponente na svojim avionima.

Recimo, Boing 787 Drimlajner je poznat po tome što je više od 50% njegove primarne konstrukcije napravljeno od kompozitnih materijala, što doprinosi smanjenju težine i potrošnje goriva. Delovi za ovaj avion dolaze iz više od 50 zemalja, što ga čini pravim globalnim proizvodom.

Foto: Shutterstock

COMAC

Kina za proizvodnju aviona Comac C919 uvozi delove i komponente poput motora, avionike i drugih naprednih sistema iz SAD, Evrope, Indije i Brazila.

Kako bi se ublažili negativni efekti trgovinskih tenzija, avio-industrija će morati da pronađe nove dobavljače, prilagodi proizvodne procese i ojača međunarodnu saradnju. Diversifikacija lanca snabdevanja smanjiće zavisnost od pojedinih tržišta, dok bi pregovori i partnerstva mogli da doprinesu ublažavanju carinskih i regulatornih prepreka. Optimizacija operacija i smanjenje troškova postaju važni za očuvanje konkurentnosti u uslovima rastućih cena i neizvesne budućnosti.

Globalna trgovinska situacija je nepredvidiva i već sada unosi veliku neizvesnost u avio-industriju. Poremećaji u snabdevanju, rast troškova i političke tenzije mogli bi značajno da utiču na proizvodnju i cene aviona. Ipak, razmere i tačan uticaj mogućeg trgovinskog rata tek treba da se procene. Pred industrijom su nesigurna vremena, a kompanije će morati brzo da se prilagođavaju kako bi opstale u mogućim novim otežanim uslovima.

(Aero.rs)