Tramp, Putin, Makron i Šolc na nebu: Ovo su avioni u kojima lete svetski moćnici
Najnoviji avion namenjen prevozu visokih državnih zvaničnika Republike Srbije svoju premijeru u javnosti imao je kada je obavio svoj prvi let od Beograda (BEG) do Banjaluke (BNX) 27. aprila, o čemu ste mogli da čitate na Aero.rs. Avionom Falcon 6X registarske oznake YU-RSB u posetu BiH doputovao je predsednik Republike Aleksandar Vučić, gde je prisustvovao obeležavanju Dana sećanja na žrtve zločina genocida NDH u koncentracionom logoru Jasenovac i stratištu Donja Gradina.
Nekoliko dana kasnije, 30. aprila na javno dosputnim servisima za praćenje letova zabeležen je i prvi prekookeanski let ovog aviona, od Beograda do Majamija (MIA). Udaljenost između dva aerodroma je oko 8.800 km što Dassault Falcon 6X preleće za približno devet časova, bez potrebe za usputnim sletanjem. Prema poslednjim informacijama, koje je preneo Telegraf.rs, predsednik Srbije prekinuo je posetu SAD i vraća se ranije u Beograd
Sve samo ne obični letovi
Kad predsednik, premijer ili kralj krene na međunarodnu misiju, iza jednog u fizičkom smislu sasvim običnog leta između dve tačke na planeti, stoje nedelje, nekad i meseci planiranja, rigorozne bezbednosne mere i flote aviona koje nisu samo prevozna sredstva – oni su leteći komunikacioni i komandni centri, diplomatski saloni i simboli moći i države i predstavnika te državu.
Organizacija takvih letova operativno je višestruko složenija od bilo kog drugog oblika vazdušnog saobraćaja. Avioni koji prevoze šefove država i predsednike vlada često su specijalno dizajnirani i ojačani: imaju sisteme ometanje raketa zemlja-vazduh, nekad i ojačanu strukturu, kriptovane komunikacije, pa čak i mogućnost preživljavanja napada oružjem za masovno uništenje.
Bezbednosne mere su u većini slučajeva najviše moguće: od obaveštajne pripreme puta, preko izbora posada koje upraljavaju tim avionima i opslužuju ih. Sami avioni su neretko čuvani 24 časa dnevno od astrane genata državnih službi bilo da se nalaze na zemlji ili negde u poseti
Svaka nacija ima svoj stil, simboliku i filozofiju kada je reč o prevozu svojih najviših predstavnika. Iza svakog aviona koji nosi predsednika ili kralja, stoji priča o moći, prestižu i savremenoj tehnologiji.
Bugarski car: Prvi vladar u avionu
Istorija beleži da je prvi vladar koji je leteo avionom bio bugarski car Ferdinand I kada je putovao u posetu Belgiji 1910. godine. Tokom Mirovne konferencije u Parizu 1919. visoki britanski političari, uključujući premijera Dejvida Lojda Džordža, koristili su nekoliko aviona tipa Airco DH.4 za prelaske preko Lamanša. Ovi bombarderi iz Velikog rata bili su modifikovani tako da su imali zatvoreni deo za dva putnika (kokpit je ostao otvoren) i poseban prtljažni prostor. Nazvan avion Lojda Džordža, ovaj avion je verovatno bio jedan od prvih koje je politički lider redovno koristio.
Britanski monarh postao je prvi šef države ili vlade koji je dobio zvaničan i namenski vazdušni prevoz kada su dva aviona tipa Westland Wapiti isporučena 24. eskadrili Kraljevskog vazduhoplovstva (RAF) na aerodromu Northolt 1928. godine, sa ciljem prevoza članova kraljevske porodice.
U periodu od 1929. do 1935. godine, Edvard, princ od Velsa, kupio je 13 aviona. Kada je princ 1936. godine stupio na presto kao Edvard VIII, formirano je kraljevsko odeljenje (Royal Flight) — prva avio-jedinica za šefa države na svetu. Ova jedinica je u početku koristila kraljev lični avion tipa de Havilland DH.89 Dragon Rapide, koji je u maju 1937. godine zamenjen avionom Airspeed AS.6J Envoy III.
Air Force One: Ikona američke moći
Najpoznatiji državnički avion na svetu svakako je Air Force One. AF1 nije određeni tip aviona, već pozivni znak bilo kog vazduhoplova USAF u kome se nalazi predsednik. Trenutno, tu ulogu obavlja najčešće obavlja jedan od dva identična Boeing VC-25A, modifikovane verzija Boeinga 747-200B.
Dva aviona, oznaka 28000 i 29000, u službi su od 1990. godine. U avionu se nalazi više od 370 kvadratnih metara prostora raspoređenog na tri nivoa. Opremljen je komandnim centrom, konferencijskom salom, predsedničkom spavaćom sobom i medicinskim odeljenjem sa mini-operacionom salom. Ima kuhinje koje mogu da pripreme preko 100 obroka odjednom, kao i prostore za osoblje, savetnike i medije koji prate predsednika.
Air Force One poseduje napredne komunikacione sisteme koji omogućavaju bezbedan kontakt sa Belom kućom i vojskom u svakom trenutku. Opremljen je i protivraketnim sistemima, elektronskim ometačima, IC i radarskim mamcima u slučaju napada raketama, kao i zaštitom od elektromagnetnog impulsa.
Veruje se da ima i oklopne ploče oko kabine, komandnih sistema i predsedničkog prostora. Unutrašnjost je luksuzna, ali funkcionalna, s tepisima, kožnim nameštajem i drvenim panelima. Avion koristi sopstveno stepenište i nezavisan sistem za ukrcavanje i iskrcavanje.
Vrednost jednog aviona VC-25A, bez dodatne opreme, procenjivana je na oko 325 miliona dolara kada je proizveden početkom devedesetih godina, ali uz sve specijalizovane modifikacije njegova stvarna cena verovatno prelazi 600 miliona dolara.
Troškovi jednog sata leta iznose prema dostupnim informacijama približno 200.000 do 210.000 dolara, uključujući gorivo, osoblje, tehničko održavanje i prateću logistiku.
Novi predsednički avion VC-25B, baziran na Boeing 747-8, koji je u razvoju, procenjuje se da će poreske obaveznike stajati više od 3,9 milijardi dolara za dva aviona sa pratećom infrastrukturom i modernizacijom.
Ovaj iznos obuhvata i adaptaciju hangara, obuku osoblja i unapređenje sistema za komunikaciju i zaštitu. Iako su ovi troškovi visoki, oni se pravdaju strateškom važnošću aviona, koji u slučaju krize može postati mobilni centar komandovanja Sjedinjenih Država, što čini Air Force One samo prevoznim sredstvo, već i jednom od "ključnih tačaka nacionalne bezbednosti".
Putinov пункт управления
Glavni tip predsedničkog aviona Ruske Federacije je Iljušin Il-96-300PU (Ил-96-300ПУ), gde je oznaka PU skraćenica od Пункт управления, odnosno leteći komandni centar.
Ova specijalno modifikovana verzija putničkog aviona Il-96 koristi se za prevoz predsednika i najviših državnih funkcionera, a razvijena je s ciljem da omogući bezbednu komunikaciju i upravljanje državom čak i u uslovima krize ili ratnog stanja. Avion ima dolet veći od 11.000 kilometara, što omogućava letove bez dopune goriva ka gotovo bilo kojoj tački na svetu.
Unutrašnjost predsedničkog aviona opremljena je očekivano luksuzno, u klasičnom ruskom stilu, sa zlatnim detaljima, drvenim panelima i plišanim nameštajem. U avionu se nalaze radni kabinet, konferencijska sala, spavaća soba, kupatila i prostorije za saradnike i bezbednosne službe.
Kao i kod Air Force One, specijalni komunikacioni sistemi omogućavaju predsedniku da ostane u stalnom kontaktu sa vojnim i političkim vrhom, a avion je tehnički sposoban da funkcioniše i kao mobilni štab u slučaju rata, uključujući i nuklearni sukob.
Spoljašnjost aviona nalikuje civilnoj verziji, ali nosi natpis Россия (Rusija), državnu zastavu i grb. O bezbednosti i operativnoj upotrebi brine se Specijalno vazduhoplovno odeljenje Rusija (Специальный лётный отряд «Россия»), koja je deo ruske Federalne službe zaštite (FSO, ne treba mešati sa FSB, op. aut.)
Pored Il-96, predsednička flota koristi i modifikovane verzije aviona Tupoljev Tu-214 (Ту-214) za kraće letove i zvanične delegacije. SLO Russija ima ukupno oko četrdeset putničkih i transportnih aviona i helikoptera namenjenih prevozu državnih zvaničnika i pošiljki.
So British: Od Voyagera u bojama zastave do Ryanaira
Britanski monarh i premijer koriste različite vidove vazdušnog prevoza u zavisnosti od prirode putovanja i bezbednosnih zahteva. Za međunarodne i duže letove najčešće se koristi RAF Voyager, specijalno modifikovana verzija vojnog Airbus A330 MRTT aviona. Ova letelica pripada 10. eskadrili (No. 10 Squadron) Kraljevskog ratnog vazduhoplovstva (RAF) i stacionirana je u bazi Brize Norton.
Voyager ima dvostruku namenu – osim prevoza visokih zvaničnika, zadržao je i funkciju leteće cisterne za dopunu goriva u vazduhu, što je njegova osnovna vojna funkcija. Avion je modifikovan za VIP potrebe: poseduje VIP salon, radne i konferencijske prostore, kriptovane komunikacione sisteme, kao i mesta za oko 58 putnika u VIP konfiguraciji, uz dodatnu posadu i pratnju.
Ovaj avion je izazvao kontroverze 2020. godine kada je prefarban u boje britanske zastave po nalogu tadašnjeg premijera Borisa Džonsona. Vlada je tvrdila da nova livreja promoviše Britaniju u svetu, ali je javnost kritikovala trošak od oko 900.000 funti za farbanje, ocenjujući ga kao nepotreban luksuz. Zbog toga je avion u javnosti dobio i ironičan nadimak Boris Force One.
Osim troškova farbanja, i operativni troškovi Voyagera su značajni. Prema podacima iz odgovora britanske vlade na parlamentarna pitanja, sat leta ovog aviona košta između 10.000 i 14.000 funti, u zavisnosti od misije, rute i dodatnih potreba (npr. bezbednosna pratnja, logistika, posada). Ipak, britanske vlasti tvrde da Voyager predstavlja dugoročnu uštedu u poređenju sa čestim čarter letovima i zakupljivanjem komercijalnih VIP aviona u prošlosti.
Za kraće letove unutar zemlje koristi se helikopterska podrška iz No. 32 Squadron, uključujući AW109 i AW101 Merlin, dok su manji četvoromotorni BAe 146 avioni, ranije korišćeni za slične svrhe, povučeni iz upotrebe 2022. godine.
Iako vojni transport dominira, članovi kraljevske porodice povremeno koriste i civilne komercijalne avione. Kraljica Elizabeta II je 1952. godine, po smrti oca, letela iz Kenije ka Londonu avio-kompanijom BOAC. Tokom 1970-ih i 1980-ih, za brojne državne posete korišćeni su čarter letovi British Airwaysa što je za jedan od efekata imao i odličnu reklamu za nacionalnog avio-prevoznika.
Upotreba civilnih letova od strane kraljevske porodice često ima simboličan karakter, predstavljajući pokušaj da se pokaže skromnost i racionalno trošenje javnih sredstava, iako bezbednosni protokoli ostaju izuzetno strogi bez obzira na vrstu letelice i operatera.
Moderni članovi porodice, poput princa Vilijama i Kejt Midlton, poznati su po korišćenju komercijalnog prevoza – 2022. godine leteli su ekonomskom klasom niskotarifnim Ryanairom za Škotsku, očigledno u uspešnom pokušaju dobijanja naklonosti britanske javnosti. Na svom svadbenom putovanju 2011. leteli su redovnim letom British Airways za Sejšele.
Kancelarija u vazduhu za nemačkog kancelara
Osnovni tip aviona za prevoz nemačkog kancelara i drugih visokih zvaničnika je dugolinijski širokotrupni Airbus A350. Tri A350 zamenila su dva četvoromotorna A340, od kojih je poslednji prodat – na online aukciji, o čemu ste mogli da čitate na Aero.rs. Zanimljivo je da je avion oznake 16+01 dobio nadimak Merkel One, po nekadašnjoj nemačkoj kancelarki Angeli Merkel i analogiji sa Air Force One.
Lufthansa Technik modifikovala je državni A350 u VIP konfiguraciju sa salonom za sastanke, kancelarijom, spavaćim delom i medicinskim modulom. Prvi avion dobio ime Kurt Šumaher, po Kurtu Ernestu Karlu Šumaheru, istaknutom nemačkom političaru i protivniku nacističkog režima. Druga dva nazvana su Konrad Adenauer i Teodor Hjus.
Nemački kancelar koristi avione iz specijalne eskadrile ratnog vazduhoplovstva, Flugbereitschaft des Bundesministeriums der Verteidigung. Najnoviji dodatak floti je Airbus A350-900 "Konrad Adenauer", isporučen 2020. godine.
Pored A350, nemačko vazduhoplovstvo (Luftwaffe), odnosno vazduhoplovno odeljenje oružanih snaga (Flugbereitschaft der Bundeswehr) ima na raspolaganju i druge letilice poput Airbus A319 u Airbus Corporate Jetliner VIP verziji, Airbus A321LR, poslovnih aviona Gulfstream 550 i Bombardier Global 5000 i 6000 i helikoptera AS332 Cougar.
Zanimljivo je da su se nemački zvaničnici jedno vreme posle ujedinjenja Istočne i Zapadne Nemačke prevozili i vazduhoplovima sovjetske proizvodnje Tupolev Tu-154 i Mi-8.
Francuska: Produit en France
Svi tipovi vazduhoplova koji prevoze francuske zvaničnike proizvedeni su u Francuskoj, i to nije slučajno. Gde god da se pojave, oni ne samo da predstavljaju Republiku Francusku, već su i najbolja moguća reklama za nacionalnu vazduhoplovnu industriju.
Jedna od nedavnih potvrda toga bila je poseta predsednika Emanuela Makrona Srbiji avgusta prošle godine, kada je doputovao avionom Dassault Falcon 7X, ukrašenim francuskom trobojkom i natpisom République Française. Sa sobom je doneo ugovor vredan 2,7 milijardi evra (prema izjavama domaćina), koji je Srbija potpisala sa Dassault Aviation za isporuku dvanaest aviona Rafale.
Za prevoz predsednika Republike Francuske, premijera i drugih visokih zvaničnika koristi se posebno opremljeni avion Airbus A330-200, kojim upravlja Escadron de transport 60 (ET 60) iz baze Vijakublaj (BA 107), nadomak Pariza. Ova jedinica je naslednik nekadašnje ETEC 65, reorganizovana 2020. godine.
A330-200 je u službu ušao 2010. i u medijima je dobio nadimak Er Sarko One, jer je naručen tokom mandata predsednika Nikole Sarkozija. Avion je modifikovan u saradnji sa kompanijom Sabena Technics, a trošak nabavke i opremanja iznosio je prema dostupnim informacijama 240 miliona evra.
Opremljen slično kao i drugi predsednički avioni ove veličine: privatnom predsedničkom kabinom sa krevetom i kupatilom, konferencijskom salom sa komunikacionim sistemima, kancelarijskim prostorom i kodiranim vezama, kabinom za oko 60 putnika (članovi delegacije i osoblje), kao medicinskim modulom za hitne slučajeve.
Osim dugolinijskog A330, ET 60 raspolaže i flotom manjih, ali brzih i efikasnih poslovnih aviona za kraće letove ili koji ne zahtevaju velike delegacije. Svi su proizvod fabrike Dassault Aviation, a pored već pomenutog 7X, u upotrebi su i Falcon 2000 i Falcon 900.
Za transport na udaljene lokacije bez adekvatnih aerodroma, francuski zvaničnici - kao i srpski - mogu da računaju na prevoz helikopterom AS332 Super Puma u VIP konfiguraciji.
Za dodatnu logističku podršku i duže misije koristi se i “bratska” transportna eskadrila (Escadron de transport 3/60 Estérel), sa i A340-200, uglavnom za prevoz osoblja i opreme.
So French, rekli bi Englezi.
Na prvi pogled, predsednički, vladin ili kraljevski avion je samo sredstvo za prevoz, ali u stvarnosti on je mnogo više od toga. Zvaničnici putuju svetom u letelicama koje su deo njihove diplomatije, skoro koliko i njihovi govori i obećanja, sastanci i protokolarne posete.
U svetu gde je percepcija moći postala imperativ, predsednički ili državni avion postaje ne samo simbol, već i jedan od alata diplomatije tako da nimalo nije za iznenađenje što najveće, najskuplje i najopremljenije državne avione imaju upravo ekonomski i vojno najuticajnije i najsnažnije države.
(Aero.rs)
Povezane vesti
Erbas objavio rezultate za prvi kvartal 2025: Godina je počela bolje od očekivanog
Kako su Rusi stigli avionom do Rima na sahranu Pape: Zbog sankcija, Iljušin IL-96 leteo čak 7 i po sati
Izbegnuta tragedija na aerodromu Orlando: Zapalio se motor na avionu Delta Er Lajnsa
Otmica malog putničkog aviona u Belizeu: otmičar ubijen po sletanju, tri putnika ranjena
Video: Dassault Falcon 6X u Beogradu
Aero Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
