Avion Rajanera iz Pize ka Škotskoj sleteo u Mančester sa gotovo praznim rezervoarima

Let FR3418 avio-kompanije Rajaner (Ryanair), koji je u nedelju 5. oktobra leteo iz Pize (PSA) ka Glazgov Prestviku (PIK), proglasio je vanrednu situaciju, "Mayday Fuel" i sleteo u Mančester (MAN) sa svega oko 220 kilograma goriva — količinom ispod bezbednosnog minimuma, saznaje Aero.rs na osnovu izveštaja portala The Aviation Herald i podataka sa sajta FlightRadar24.

Foto: FlightRadar24

Preporučujemo

Avion Boing 737-800 (registracija 9H-QBD) kompanije Malta Air, koji leti u ime Rajanera, bio je na završnom prilazu za pistu 20 u Prestviku kada je posada prekinula sletanje zbog jakog vetra i turbulencije izazvane olujom Ejmi (Amy). Avion je ušao u zonu čekanja i nakon 30 minuta pokušao drugi prilaz, ali je i taj pokušaj morao da prekine. Deset minuta kasnije, piloti su odlučili da preusmere avion ka Edinburgu (EDI), gde su započeli prilaz za pistu 24 oko sat vremena nakon prvog neuspešnog sletanja. Međutim, zbog istih vremenskih uslova avion je ponovo morao da odustane.

Posada je tada donela odluku da let preusmeri na Mančester (MAN), gde je avion sleteo na pistu 23R oko 110 minuta nakon prvog odustajanja od sletanja u Prestviku.

Prema informacijama koje je objavio The Aviation Herald, avion je sleteo sa svega 220 kilograma goriva ukupno — od čega 100 kilograma u levom, a 120 kilograma u desnom rezervoaru. To je količina ispod propisane minimalne rezerve, koja mora da obezbedi najmanje 30 minuta letenja u slučaju krajnje nužde.

Sletanje je proteklo bez problema, a avion se vratio u redovan saobraćaj oko 13 sati nakon incidenta.

Prema nezvaničnim informacijama, posada je pri poletanju iz Pize imala oko 11,8 tona goriva, što je za oko 2,2 tone više od propisanog minimuma za taj let. Za let dužine približno dva sata, Boing 737-800 u proseku troši 2,4 do 2,6 tona goriva na sat, dok se tokom poletanja i penjanja potroši dodatnih 1,5 do 2 tone. U normalnim uslovima, ova količina goriva bi bila više nego dovoljna, ali su ponovljeni pokušaji sletanja, jak vetar i dugi period kruženja iscrpeli gotovo sve rezerve.

Foto: Ryanair

Kako se planira gorivo za let

Količina goriva za svaki let određuje se po strogim pravilima Evropske agencije za bezbednost vazdušnog saobraćaja (EASA) i sadrži četiri osnovne komponente:

• Trip fuel – gorivo potrebno od poletanja do sletanja;
• Contingency fuel – dodatnih 5% za nepredviđene situacije (vetar, duži vektor, čekanje);
• Alternate fuel – količina potrebna za odlazak na alternativni aerodrom;
• Final reserve fuel – minimalno gorivo za 30 minuta leta na nivou čekanja iznad aerodroma.

U slučaju Rajanerovog leta FR3418, „final reserve“ iznosi oko 1.200 kilograma. Po svemu sudeći, avion je sleteo sa manje od petine te količine, što automatski pokreće obaveznu istragu, bez obzira na to što je let okončan bez posledica.

Foto: Ryanair

Oluja Ejmi izazvala haos u britanskom vazdušnom prostoru

Oluja Ejmi zahvatila je sever Velike Britanije tog dana i izazvala ozbiljne poremećaje u vazdušnom saobraćaju. Prema meteorološkim izveštajima, udari vetra u Prestviku dostizali su 56 čvorova (više od 100 km/h), uz pojave wind shear-a na svim pistama u regionu Škotske.

Mnogi letovi su preusmereni, a pojedini avioni kružili su i po 40 minuta čekajući stabilizaciju vetra. Let FR3418 nije bio jedini koji je imao problema — više aviona kompanija Džet2, IziDžet i Britiš erlajnsa takođe su morali da prekinu prilaz i preusmere letove na alternativne aerodrome. Ipak, nijedan drugi let nije zabeležio sletanje sa tako malom količinom goriva.

Foto: Ryanair

Istraga i širi kontekst

Incident FR3418 klasifikovan je kao „ozbiljan incident“, jer je avion sleteo ispod minimalne rezerve goriva.

Pošto je let obavljala kompanija Malta Air, koja je registrovana na Malti, slučaj istražuju malteška Direkcija za civilno vazduhoplovstvo (CAD Malta) i britanska Agencija za istraživanje avionskih nesreća (AAIB).

Rajaner i Malta Air do trenutka objave teksta nisu izdali zvanično saopštenje, ali se očekuje da će istraga uključiti i analizu odluka kontrole letenja i meteoroloških okolnosti tokom oluje Ejmi.

U stručnim krugovima se već godinama vodi rasprava o politici minimalnog planiranja goriva kod niskotarifnih prevoznika.

EASA je još 2012. pokrenula analizu prakse Rajanera i drugih kompanija nakon tri slučaja vanrednih sletanja u Španiji zbog niskog goriva. Rajaner je tada isticao da strogo poštuje propise i da svaka dodatna tona goriva povećava potrošnju i emisiju ugljen-dioksida. Ipak, incidenti poput ovog pokazuju da u ekstremnim vremenskim uslovima teorijski proračuni mogu postati preuski u praksi.

(Aero.rs)