Varadi odgovorio Majklu O’Liriju: „Ako bude previše pričao, pre ili kasnije ćemo ga prijaviti“
Dok se Viz er (Wizz Air) poslednjih meseci nalazi pod pojačanim pritiskom investitora i tržišnih analitičara zbog slabijih finansijskih rezultata u odnosu na konkurenciju, izvršni direktor kompanije Jožef Varadi u opširnom intervjuu za mađarski ekonomski portal G7 otvoreno i detaljno objašnjava uzroke problema, ali i strateške planove avio-kompanije za naredne godine. Posebnu pažnju izazvao je i njegov direktan odgovor izvršnom direktoru Rajanera, Majklu O’Liriju, koji je ranije govorio o navodnom skorom bankrotu Viz era i „igrama sa pilotima“.
Preporučujemo
Četvrti Embraer E195 Er Srbije snimljen u Kostariki, uskoro prelet ka Beogradu
Oglasio se Aerodrom Beograd: Evo kada se može očekivati ponovno otvaranje poletno-sletne staze
Varadi takve tvrdnje odbacuje kao neutemeljene i ističe da finansijski pokazatelji govore drugačije. Viz er, kako navodi, raspolaže sa oko dve milijarde evra gotovine i ima viši nivo likvidnosti od Rajanera.
„Kod njega smo već najmanje deset puta bankrotirali. Ne znam o čemu govori. Razumem da bi voleo da bude jedina avio-kompanija koja može da preuzme celo tržište, ali to se nigde nije dogodilo i neće se dogoditi. Ako bude previše pričao, pre ili kasnije ćemo ga prijaviti“, rekao je Varadi.
Ukrajina kao strateško pitanje
Jedna od centralnih tema razgovora bila je Ukrajina i potencijalni povratak Viz era na to tržište. Varadi ističe da je Viz er pre izbijanja rata bio jedina neukrajinska avio-kompanija koja je imala bazno poslovanje u toj zemlji i da je letela ka Ukrajini čak i noć uoči početka sukoba. Ukrajina, prema njegovim rečima, predstavlja apsolutno strateško tržište za kompaniju i povratak će uslediti onog trenutka kada bezbednosni i infrastrukturni uslovi to dozvole.
Planovi uključuju više desetina aviona i milione putnika, ali tempo povratka zavisiće od obnove kompletne infrastrukture, od kontrole letenja i aerodroma do zemaljskog opsluživanja i kadrovskih kapaciteta. Viz er, kako navodi Varadi, već sada ima spremne avione, linije i posade.
Avioni zatečeni u Ukrajini
Na početku rata četiri aviona Viz era ostala su u Ukrajini, jedan u Lavovu i tri u Kijevu. Avion iz Lavova je u međuvremenu prebačen u Poljsku, dok su sa kijevskih aviona demontirani motori, koji su potom transportovani drumskim putem i vraćeni u upotrebu. Trupovi aviona su očuvani, ali će pre eventualnog povratka u saobraćaj morati da prođu višemesečni program održavanja koji propisuje proizvođač. Varadi naglašava da buduće poslovanje Viz era u Ukrajini ne zavisi od ta tri aviona, s obzirom na to da flota kompanije danas broji više od 250 aviona.
GTF motori i stvarna cena problema
Najveći deo intervjua posvećen je problemima sa GTF motorima, koji su ozbiljno poremetili operacije Viz era. Prema Varadijevim rečima, između 15 i 20 odsto flote trenutno je prizemljeno, što direktno pogađa suštinu poslovnog modela kompanije zasnovanog na intenzivnom korišćenju novih aviona sa niskim jediničnim troškovima.
Iako Viz er dobija određenu finansijsku kompenzaciju od proizvođača motora, ona pokriva samo deo direktnih troškova, ali ne i izgubljene prihode i propuštene tržišne prilike. Prizemljeni su upravo najmoderniji avioni sa najnižim operativnim troškovima, dok je kompanija primorana da u većoj meri koristi starije CEO avione, koji troše oko 17 odsto više goriva i imaju više troškove održavanja.
Dodatni problem predstavlja činjenica da je zajedno sa prizemljenim avionima bez naleta ostao i značajan deo pilota i kabinskog osoblja, koje kompanija i dalje mora da plaća kako bi zadržala kadar za period kada se avioni vrate u upotrebu. Produžavanje lizinga starijih aviona dovelo je do neplaniranih i visokih troškova održavanja, što je dodatno opteretilo poslovanje.
Korekcija rasta i fokus na Centralnu i Istočnu Evropu
Varadi priznaje da je prethodno planirani rast od 15 do 20 odsto godišnje, u aktuelnim geopolitičkim i industrijskim okolnostima, postao nerealan, zbog čega je Viz er korigovao strategiju i sada cilja rast od oko 10 odsto. Ambiciozniji planovi napravljeni su još 2017. godine, u potpuno drugačijem okruženju, bez rata u Ukrajini i problema sa motorima.
Nova strategija predviđa jači fokus na Centralnu i Istočnu Evropu, region u kojem je broj letova po stanovniku i dalje znatno niži nego u Zapadnoj Evropi. Prema Varadijevim procenama, čak i uz isključivo usmeravanje rasta na ovaj region, Viz er bi mogao da ostvaruje stabilan godišnji rast od 10 do 12 odsto u narednoj deceniji.
Ručni prtljag, dronovi i regulatorni izazovi
Varadi se osvrnuo i na aktuelne regulatorne teme. Kada je reč o planovima Evropskog parlamenta da putnici besplatno unose ručnu torbu i kofer do sedam kilograma, upozorava da je takvo rešenje fizički teško izvodljivo na avionima koje Viz er koristi i da bi moglo da otvori ozbiljna bezbednosna pitanja tokom evakuacije. U tom slučaju, rast cena karata bio bi neminovan.
Govoreći o incidentima sa dronovima, Varadi navodi da je Viz er zabeležio 49 takvih događaja, ali da nijedan nije doveo do otkazivanja ili kašnjenja letova. Većina incidenata vezana je za krijumčarenje cigareta iz Belorusije u Litvaniju pomoću dronova i balona. Takvi događaji su u pojedinim slučajevima dovodili do zatvaranja vazdušnog prostora i privremenog zatvaranja aerodroma, uključujući i Viljnus, što je stvaralo operativne poteškoće i za Viz er.
Odnos sa Rajanerom i oštrija retorika
Varadijev odgovor Majklu O’Liriju predstavlja jedan od najoštrijih javnih istupa u dugotrajnom rivalstvu dve niskotarifne avio-kompanije. Odbacujući tvrdnje o navodnom bankrotu, on naglašava da Viz er ima snažnu finansijsku osnovu i da potpuna dominacija jednog prevoznika na evropskom tržištu nije realna opcija.
Životna sredina i dugoročna strategija flote
U završnom delu intervjua Varadi ističe da se Viz er nalazi „na pravoj strani istorije“ i kada je reč o zaštiti životne sredine. Kompanija leti sa jednom od najmlađih flota u Evropi i, posmatrano po putniku ili putničkom kilometru, ostvaruje niže emisije od evropskog proseka.
Prema njegovim rečima, industriju čeka prelazni period od 20 do 30 godina, tokom kojeg će se koristiti postojeće tehnologije dok se ne pojave komercijalno održiva rešenja bez emisija, verovatno zasnovana na vodoniku. Kao prelazno rešenje navodi održivo avionsko gorivo (SAF), u koje je Viz er već uložio više miliona dolara u Sjedinjenim Američkim Državama i Velikoj Britaniji, uz saradnju sa proizvođačima aviona na razvoju naredne generacije tehnologija.
(Aero.rs)
Povezane vesti
Rajanerov let iz Birmingema za Tenerife prekinut zbog snažne turbulencije, više putnika povređeno
3.000 letova dnevno, ali ne i 25. decembra: Ryanair ostao dosledan
Wizz air otvara dve baze u Izraelu i planira do 60 dnevnih letova
Italija kaznila Ryanair sa 255 miliona evra zbog zloupotrebe dominantnog položaja!
Video: Beograd spojen sa Astanom redovnim letom: Konferencija za medije SCAT Airlines u Beogradu
Aero Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
