Grdosija nad Zemunom: Na Batajnicu sleteo transporter An-124 Ruslan

FlyingHigh Aviation

Danas, kao i prethodnih dana nad Zemunom, Pančevom i severnim delovima Beograda mogao se videti ogromni transporter Antonov An-124 na prilazu za sletanje na aerodrom Pukovnik-pilot Milenko Pavlović, odnosno bazu RViPVO Vojske Srbije pored Batajnice.

Preporučujemo

Gorostasni avion sa oznakom UR-82008 vlasništvo je ukrajinskog Antonov Airlinesa, komercijalne avio-kompanije koja se bavi prevozom teških i gabaritnih tereta a u sastavu je ukrajinskog proizvođača aviona.

Avion je iz Nemačke došao na Kipar 18. novembra, da bi dan kasnije poleteo za Srbiju i sleteo na Batajnicu, prema dostupnim informacija, nešto posle podneva po UTC vremenu, odnosno oko 13:20 po lokalnom.  Sledeći let zabeležen je 20. novembra sa sletanjem oko 13:20.  Danas (utorak, 21. novembar), poletanje sa Kipra bilo je u 11:25 po UTC a sletanje na Batajnicu u 13:50, odnosno deset minuta pre 15 časova po srpskom vremenu.

Prema javno dostupnim podacima sa servisa za praćenje letova poput ADS-B Exchange ili Planefinder, polazni aerodrom za sva tri leta bio je aerodrom Pafos (PFO), gde je smeštena i baza Andreas Papandreu Nacionalne garde Kipra, odnosno njene vazduhoplovne komponente.

Zna se da Srbija i Kipar imaju prilično dobru vojno-tehničku saradnju, Kipar je korisnik proizvoda srpske namenske industrije, konkretno samohodnih haubica B-52 Nora i oklopnih vozila Miloš.

Avioni An-124 su ranije dopremali u Beograd helikoptere Mi-17V5 kada su isporučeni 2016, donirane avione MiG-29 iz Rusije i Belorusije, helikoptere Mi-35M ali i humanitarnu pomoć i druge ne-vojne terete.

Upravo je bazu Andreas Papandreu Nacionalne garde Kipra obišla ove godine visoka delegacija Ministarstva odbrane predvođena potpredsednikom Vlade i ministrom odbrane Milošem Vučevićem. Tada je u saopštenju MO navedeno da su gosti iz Srbije obišli "55. vazduhoplovnu grupu u sastavu Ratnog vazduhoplovstva Republike Kipar", upravo jedinicu koja je bila opremljena, preciznije jednu od njenih eskadrila - 450. eskadrilu borbenih helikoptera - i helikoptere Mi-35P.

Moguća nabavka polovnih helikoptera ruske proizvodnje Mil Mi35P od ratnog vazduhoplovstva Kipra prvi put je u domaćim medijima od strane državnih zvaničnika pomenuta pre nešto više od dve godine.

Tada je objavljena i informacija da se pregovori između Beograda i Nikozije vode od početka 2021.

U septembru 2022. Predsednik Republike Aleksandar Vučić je tokom sednice Skupštine Srbije najavio kupovinu kiparskih helikoptera: "Srbija će kupiti 11 helikoptera od Kipra. Radi se o ruskim helikopterima Mi 35 koje zovu i đavolje kočije, izjavio je Vučić u Skupštini.

Početkom ove godine, 16. januara o nabavci ovih helikoptera govorio je i Nenad Miloradović: "Što se tiče nabavke kiparskih helikoptera Mi-35, mogu reći samo da je to nešto što se upravo dešava, to je kompleksan proces i to će za nas biti veliko pojačanje", rekao je pomoćnik ministra za materijalne resurse Nenad Miloradović u intervjuu za dnevni list Politika.

Poslednji se o nabavci helikoptera na sa Kipra oglasio Ministar odbrane Republike Srbije, Miloš Vučević, koji je rekao u oktobru da "do kraja godine stižu novi helikopteri iz Nemačke i sa Кipra. Ako to uspemo, rekao bih da idemo u dobrom pravcu. To ne znači da zveckamo oružjem, volim to uvek da naglasim", rekao je on tom prilikom za Telegraf.

Antonov An-124 Ruslan je transportni avion konstruisan osamdesetih godina prošlog veka u Ukrajini, u tadašnjem SSSR-u.

Nakon Antonova An-225 (jedini primerak je uništen u borbama ukrajinskih i ruskih snaga za aerodrom Gostomel početkom rata u Ukrajini) Ruslan je najveći aktivni vojni transporter u upotrebi, a često je i u komercijalnoj upotrebi za civilne potrebe.

Prvi let ovog aviona zabeležen je 24. decembra 1982. godine, a prvo pojavljivanje pred zapadnim medijima - tri godine kasnije na vazduhoplovnom sajmu u Parizu.

Nakon raspada SSSR-a, Ukrajina i Rusija su jedno vreme sarađivale na daljoj proizvodnji ovog letećeg džina.

Iako je poslednji avion sa ovom oznakom sastavljen 2004, zvanični kraj saradnje Ukrajine i Rusije je objavljen 2014, uz objašnjenje da je zbog političkih tenzija došlo do obustavljanja zajedničke proizvodnje.

Početkom 2019. godine u komercijalnoj upotrebi bilo je 26 aviona An-124. Ukupno je proizvedeno 55 letelica u 10 verzija. Antonov An 124 ima osmočlanu posadu, može da ponese do 150 tona tereta na put dug 3.700 kilometara. Maksimalna brzina ovog aviona je 865 km/h.

(Aero.rs)