U krvi poginulog pilota bilo tragova kokaina: Objavljeni rezultati istrage o sudaru helikoptera u Australiji
Forenzički farmakolog izjavio da do izlaganja verovatno nije došlo 24 sata pre nesreće, te da je malo verovatno da bi taj nivo narkotika mogao da dovede do smanjenja psihomotornih sposobnosti pilota
Kada su se pre godinu dana u vazduhu iznad zabavnog parka na Zlatnoj obali u Kvinslendu (Australija) sudarila dva helikoptera, poginule su četiri osobe, među kojima i pilot jednog od vazduhoplova.
O ovom udesu, čiji snimci su preplavili medije još tokom novogodišnjih praznika, izveštavao je i Telegraf.
U martu prošle godine pojavili su se i snimci iz kabine jednog od helikoptera.
Danas je poznato da su u krvi poginulog pilota pronađeni tragovi kokaina.
Australijska agencija za bezbednost saobraćaja (Australian Transportation Safety Bureau - ATSB) objavio je privremeni izveštaj o istrazi nesreće o sudaru dva helikoptera, u kom se navodi da je utvrđeno da je poginuli pilot "imao nizak nivo kokaina u svom organizmu".
"Forenzički farmakolog angažovan od strane ATSB-a je izjavio da se na osnovu veoma niske koncentracije kokaina može zaključiti da do izlaganja verovatno nije došlo 24 sata pre nesreće, te da je malo verovatno da bi taj nivo narkotika mogao da dovede do oštećenja psihomotornih veština pilota", rekao je glavni komesar ATSB Angus Mičel, prenosi portal Aerotime.
Na samom početku prošle godine, 2. januara 2023. godine, dva Eurocoptera EC130B4, u sastavu flote kompanije Sea World Helicopters sudarila su se u vazduhu.
Prva letelica ove kompanije, registarske oznake VH-XH9 (serijski broj 3845) poletela je u petominutno razgledanje okoline sa pet putnika i pilotom u vazduholovu.
Iako je i VH-XH9 pretrpeo velika oštećenja - otkinut mu je prednji deo, ali su vitalne komande očigledno ostale bar delimično upotrebljive - pa je pilot i pored ozbiljnih povreda uspeo da preizemi letelicu. Tri njegova putnika su pretrpela manje povrede, uglavnom od krhotina stakla.
Jedan od uzroka povreda putnika u oba helikoptera leži i u činjenici da su svi nosili pojaseve za spasavanje, zbog čega nisu mogli da se propisno vežu sigurnosnim pojasevima, navodi se u izveštaju ATSB.
"Tokom ove istrage, naši istražitelji su identifikovali potencijalno uobičajen nedostatak razumevanja široj zajednici helikopterskog turizma o tome kako treba nositi prsluke za spasavanje u kombinaciji sa sigurnosnim pojasevima", dodao je Mičel.
(Aero.rs)