Koje sve avio-kompanije su na crnoj listi Evropske Unije i Velike Britanije
Pre početka sukoba između Ruske Federacije i Ukrajine čak 295 avio-kompanija nije moglo da leti prema zapadnim zemljama Starog kontinenta
Iako letenje u svakodnevnoj komunikaciji predstavlja apsolutnu slobodu, u civilnoj (komercijalnoj) avijaciji nije uvek tako. Zabrana se može uvesti zbog loše bezbednosne procene neke kompanije, lošeg stanja vazduhoplova, ali - i iz političkih razloga.
Ovo su u poslednje vreme najviše iskusile ruske avio-kompanije, koje su zbog rata sa Ukrajinom - došle na listu zabranjenih kompanija u Evropskoj uniji i Velikoj Britaniji, piše portal Simpleflying.
Istine radi, nisu samo ruske avio-prevozničke kompanije zabranjene u EU i VB: na toj listi su i zemlje (odnosno kompanije) koje su nesigurne i/ili neadekvatno kontrolisane.
Tako su još 2016. na listu zabranjenih kompanija koje ne mogu da lete za Evropsku uniju došle kompanije iz Nepala (Nepal Airlines, Budha Air i Yeti - na slici iznad):
"Trenutna bezbednosna situacija u Nepalu nam ne ostavlja nikakvu drugu opciju osim da sve njegove prevoznike stavimo na bezbednosnu listu EU. Nadamo se da će ova zabrana pomoći vazduhoplovnim vlastima da unaprede sigurnost vazduhoplovstva...", navedeno je tada u saopštenju Evropske komisije.
Ako mislite da je zabrana letenja u Evropskoj uniji retkost, treba da znate podatak da je pre početka rata u Ukrajini gotovo 300 avio-kompanija dobilo crveno svetlo za saobraćaj ka zemljama EU i Velike Britanije (koja je tada bila sastavni deo unije). Tu su kompanije iz Avganistana, Angole, Jermenije, sa Komorskih ostrva, Konga i Brazavila.
Na "crnoj listi" EU nalaze se i kompanije iz Džibutija, Ekvatorijalne Gvineje, Eritreje, Irana i Iraka, Kirgistana, Liberije, Libije, Nepala i Nigerije.
U zemljama Evropske unije i Velikoj Britaniji saobraćaj je zabranjen i kompanijama iz Severne Koreje, Pakistana, Sijera Leonea, Sao Tome i Principa, Sudana, Surinama, Venecuele i Zimbabvea.
Na listi su bile svojevremeno i kompanije iz Mozambika i Indonezije, ali su unapredile svoje bezbednosne protokole.
Nakon izbijanja sukoba između Ruske Federacije i Ukrajine, EU je (baš kad i Velika Britanija) donela odluku da zabrani letove svim ruskim kompanijama. Međutim, tu priči nije kraj: 2022. godine Evropa je povukla i svoju sertifikaciju za nekada hvaljeni Superjet 100 Sukhoi.
To dovodi u pitanje izvozni potencijal vazduhoplova koji je trebalo da bude ozbiljan izvozni adut vazduhoplovne industrije Rusije, a njegova proizvodnja je zbog toga u potpunosti zaustavljena.
Istovremeno, odmah po početku sukoba Rusije i Ukrajine zaplenjeno je i preregistrovano (uglavnom od strane Ruske Federacije) oko 500 aviona bez pristanka vlasnika i pre nego što su započeli pregovori o njihovom otkupu.
Ni ti avioni (bez obzira na činjenicu da se radi o letelicama zapadne proizvodnje) više nemaju važeći sertifikat o plovidbenosti u zapadnim zemljama. Treba napomenuti da je do decembra 2023. Rusija otkupila mnoge od ovih zaplenjenih aviona, navodi Simpleflying.
U svetu postoje i druge liste sa avio-kompanijama kojima je zabranjeno letenje u pojedinim zemljama. Tako je u Sjedinjenim Američkim Državama "crna lista" gotovo preslikana lista Evropske unije, pa ruske kompanije ne mogu od 2022. da lete ka Severnoj Americi.
Recipročne mere je uvela i zvanična Moskva, a interesantno je da je i Kina branila raznim kompanijama da lete u njenom vazdušnom prostoru, iako se to odnosilo uglavnom za period kada se svet suočio sa pandemijom kovida.
(Aero.rs)