Rat na Bliskom istoku podiže cenu kerozina: Cene karata rastu, akcije avio-kompanija padaju

Aktuelni ratni sukob na Bliskom istoku izazvao je ozbiljne poremećaje na globalnim tržištima energije, transporta i finansija. Sukob je počeo krajem februara nakon koordinisanih napada Sjedinjenih Američkih Država i Izraela na ciljeve u Iranu, na šta je Teheran odgovorio serijom raketnih i dron napada na izraelsku teritoriju, američke vojne baze i pojedine civilne ciljeve u regionu. Posledice eskalacije već se snažno osećaju i u avio-industriji.

Cena nafte premašila je granicu od 100 dolara po barelu, dok je Brent u jednom trenutku dostigao gotovo 119 dolara, što je najviši nivo od 2022. godine. Tržišta reaguju na strah od poremećaja u snabdevanju energentima, posebno zbog situacije u Ormuskom moreuzu kroz koji se transportuje oko petine svetske nafte i značajan deo globalnog pomorskog saobraćaja tečnog prirodnog gasa.

Preporučujemo

Najveći pritisak na avio-kompanije dolazi kroz cenu kerozina. Na tržištu severozapadne Evrope cena avionskog goriva porasla je sa približno 830 dolara po toni na više od 1.250 dolara, što predstavlja nagli rast u kratkom periodu i jedan od najviših nivoa od energetske krize 2022. godine. Gorivo je drugi najveći operativni trošak avio-kompanija, odmah posle troškova rada, i obično čini između 20 i 25 procenata ukupnih operativnih troškova, zbog čega ovakav rast cena direktno utiče na profitabilnost prevoznika.

Investitori su zbog toga počeli da rasprodaju akcije avio-kompanija na svetskim berzama. U Aziji su akcije Korean Air-apale oko 8,6 procenata, Air New Zealand-a oko 7,8 procenata, dok je Cathay Pacific izgubio oko 5 procenatavrednosti. U Evropi su akcije kompanija Lufthansa, Air France–KLM, IAG (vlasnik British Airwaysa), Wizz Air i Ryanair pale između približno 2,5 i 6 procenata tokom trgovanja.

Pad akcija Ryanair-a bio je među najmanjima, što analitičari objašnjavaju činjenicom da kompanija veliki deo goriva kupuje unapred po fiksnim cenama, dok je njena mreža letova gotovo u potpunosti koncentrisana na kratke evropske rute koje su manje pogođene zatvaranjem vazdušnog prostora na Bliskom istoku. U Sjedinjenim Američkim Državama akcije velikih prevoznika poput United Airlines-a, Delta Air Lines-a i American Airlines-a oslabile su za oko 2 do 4 procenta.

Rast troškova već počinje da se odražava i na tržištu avionskih karata. Iako cene na većini linija još nisu drastično porasle, analitičari primećuju povećanja od približno 10 do 20 procenata na pojedinim interkontinentalnim rutama, posebno između Evrope i Azije, gde avio-kompanije moraju da koriste duže rute kako bi izbegle ratnu zonu.

Dodatni problem za avio-kompanije predstavlja i ograničen vazdušni prostor iznad Bliskog istoka. Zbog zatvaranja pojedinih ruta i bezbednosnih razloga mnogi letovi sada koriste duže koridore, nose veće količine goriva ili planiraju dodatna sletanja radi dopune. Sve to povećava troškove operacija i dodatno opterećuje već uzdrmano tržište.

Prema podacima analitičkih kompanija za praćenje vazdušnog saobraćaja, od početka sukoba otkazano je više od 37.000 letova ka Bliskom istoku i iz tog regiona, dok su hiljade putnika ostale zaglavljene na aerodromima ili su prinuđene da menjaju planirane rute putovanja.

Analitičari upozoravaju da bi, ukoliko visoke cene nafte i kerozina potraju, avio-kompanije mogle postepeno da prebace deo troškova na putnike kroz skuplje karte. To bi moglo da utiče na potražnju za putovanjima tokom 2026. godine, posebno u turističkom segmentu gde su putnici najosetljiviji na rast cena.

Ako sukob na Bliskom istoku potraje i poremećaji u snabdevanju energentima se nastave, avio-industrija bi u narednim mesecima mogla da se suoči sa jednim od najvećih troškovnih pritisaka od energetske krize koja je zahvatila tržište posle 2022. godine.

Sve najnovije informacije o stanju na Bliskom istoku pratite u našem specijalnom blogu.

(Aero.rs)