Amsterdam zabranio reklame avio-kompanija: Da li Evropa počinje da posmatra letenje kao novo pušenje?

Grad Amsterdam od 1. maja zabranio je oglašavanje avio-kompanija na bilbordima, autobuskim stajalištima i drugim javnim površinama u vlasništvu grada. Odluka se odnosi i na reklame za kruzere, fosilna goriva, automobile sa benzinskim i dizel motorima, kao i određene vrste mesa, a predstavlja deo gradske strategije za smanjenje emisija ugljen-dioksida.

Iako zabrana ne utiče na same letove niti na rad aerodroma Amsterdam Shiphol (AMS), jednog od najvećih evropskih vazdušnih čvorišta i glavne baze KLM-a, odluka je privukla pažnju vazduhoplovne industrije jer pokazuje kako se odnos dela evropske javnosti prema letenju postepeno menja.

Preporučujemo

Prema novim pravilima, avio-kompanije više ne mogu da promovišu svoje usluge na oglasnim površinama kojima upravlja grad. Putnici i dalje mogu normalno da rezervišu letove, ali će iz javnog prostora nestati reklame koje podstiču putovanja avionom.

Grad želi da oglasni prostori budu usklađeni sa klimatskim ciljevima

Gradske vlasti obrazložile su odluku stavom da javni oglasni prostor ne treba da promoviše proizvode i usluge povezane sa velikim emisijama gasova sa efektom staklene bašte.

Pored avio-kompanija, zabrana obuhvata i kruzere, fosilna goriva, automobile sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, kao i proizvode od govedine, svinjetine i piletine.

Amsterdam je time postao prvi veliki evropski grad koji je uveo ovako široku zabranu reklamiranja proizvoda i usluga koje gradske vlasti smatraju klimatski problematičnim.

Avijacija sve češće u centru klimatske debate

Ova odluka uklapa se u širi trend u Holandiji, gde su lokalne vlasti i sudovi poslednjih godina pojačali pritisak na sektore sa visokim emisijama ugljen-dioksida.

Harlem je ranije zabranio reklame za meso, Hag je ograničio oglašavanje fosilnih goriva, dok je holandski sud prošle godine ocenio da su pojedine KLM-ove poruke o „održivom letenju“ mogle da dovedu putnike u zabludu.

Istovremeno, holandska vlada i uprava aerodroma Shiphol već duže pokušavaju da ograniče broj letova zbog buke i uticaja na životnu sredinu, iako su pojedine mere nailazile na protivljenje avio-kompanija i međunarodnih partnera.

Simboličan potez sa ograničenim praktičnim efektom

Teško je očekivati da će zabrana reklamiranja značajno uticati na potražnju za avio-prevozom. Aerodrom Amsterdam Shiphol ostaje jedno od najprometnijih čvorišta u Evropi, a KLM i partnerske avio-kompanije i dalje prevoze desetine miliona putnika godišnje.

Ipak, simbolički značaj ove odluke je veliki. Za razliku od ranijeg fokusa na poreze, takse i regulatorna ograničenja, Amsterdam sada šalje poruku da ni promocija letenja više nije u skladu sa klimatskim ciljevima grada.

Takav pristup podseća na način na koji su tokom prethodnih decenija postepeno ograničavane reklame za duvanske proizvode. Zato se sve češće postavlja pitanje da li se letenje u delu evropske javnosti počinje posmatrati kao aktivnost koju ne treba dodatno podsticati.

Reakcije industrije

Predstavnici turističke i oglašivačke industrije ocenili su da zabrana predstavlja ograničavanje tržišnih sloboda i upozorili da bi slične mere mogle da se prošire i na druge gradove.

Sa druge strane, ekološke organizacije pozdravile su odluku kao logičan korak u usklađivanju javnog prostora sa klimatskim politikama.

Može li Amsterdam postati primer drugima?

Iako je prerano procenjivati da li će i druge evropske prestonice slediti isti primer, odluka Amsterdama pokazuje da pritisak na avio-industriju više ne dolazi samo kroz regulativu i troškove poslovanja.

Sve češće se menja i društveni okvir u kojem se letenje posmatra, a upravo to bi dugoročno moglo da ima veći značaj od same zabrane reklamiranja. Ako se takav trend nastavi, avio-kompanije bi u budućnosti mogle da se suoče sa još većim političkim i reputacionim izazovima na svojim najvažnijim evropskim tržištima.

(Aero.rs)