Može li pilot izgubiti posao zato što je štitio bezbednost putnika? Slučaj Rajanera otvara pitanje svih pilota

Da li pilot može da izgubi posao zbog odluke koju je doneo isključivo u interesu bezbednosti leta? Upravo to pitanje otvorilo se nakon što je španski sindikat pilota SEPLA saopštio da je kapetan Rajanera dobio otkaz pošto je, koristeći diskreciono pravo kapetana (Commander's Discretion), produžio obavezni odmor članovima posade.

Ako se tvrdnje sindikata pokažu tačnim, ovaj slučaj mogao bi da predstavlja jedan od značajnijih presedana u primeni evropskih propisa koji uređuju radno vreme i odmor letačkih posada. Na prvi pogled moglo bi se učiniti da je reč o još jednom radnom sporu između avio-kompanije i zaposlenog. Međutim, u njegovoj pozadini nalazi se mnogo važnije pitanje: može li kapetan biti kažnjen zbog odluke koju mu evropski propisi izričito dozvoljavaju da donese ukoliko proceni da je neophodna radi bezbednosti leta?

Preporučujemo

Prema navodima SEPLA, posada jednog Rajanerovog leta zbog nepredviđenih okolnosti radila je duže nego što je prvobitno planirano. Kako bi let bio bezbedno završen, kapetan je iskoristio diskreciono pravo kapetana i produžio maksimalno dozvoljeno radno vreme posade.

Po povratku u bazu procenio je da članovi posade nisu dovoljno odmorni za narednu planiranu dužnost, zbog čega im je produžio i obavezni period odmora. Upravo je ta odluka, tvrdi sindikat, dovela do disciplinskog postupka i njegovog otkaza.

SEPLA navodi da interni dokumenti kompanije potvrđuju da je upravo produženje odmora posade bilo razlog za pokretanje disciplinskog postupka. Rajaner se do objavljivanja ovog teksta nije javno oglasio povodom tvrdnji sindikata.

Šta je diskreciono pravo kapetana?

Kada let započne, kapetan je krajnji autoritet kada je reč o bezbednosti aviona, putnika i posade. Evropski propisi upravo zato mu omogućavaju da u izuzetnim okolnostima odstupi od pojedinih ograničenja radnog vremena ukoliko proceni da je to neophodno radi bezbednog završetka operacije.

Pravila o ograničenju radnog vremena posada, poznata kao Flight Time Limitations, određuju koliko dugo piloti i kabinsko osoblje mogu da budu na dužnosti. Maksimalno trajanje zavisi od vremena početka smene, broja sektora, prethodnog odmora i drugih faktora, a u pojedinim okolnostima može iznositi do 13 sati.

Ako tokom radnog dana nastanu nepredviđene okolnosti koje nisu mogle biti uzete u obzir prilikom planiranja, kapetan može da produži dozvoljeno vreme dužnosti, najčešće za najviše dva sata.

Isto ovlašćenje omogućava mu i da produži obavezni period odmora ukoliko proceni da zakonom propisani minimum nije dovoljan da posada bezbedno obavi narednu dužnost.

Drugim rečima, diskreciono pravo kapetana nije mehanizam kojim se posada primorava da radi duže, već ovlašćenje koje omogućava da se u nepredviđenim okolnostima donese odluka sa najmanjim bezbednosnim rizikom.

To, međutim, ne znači da kapetan može proizvoljno da produžava radno vreme ili odmor posade. Svaka takva odluka mora biti obrazložena i dokumentovana, a nakon operacije podleže proveri avio-kompanije i nadležnih vazduhoplovnih vlasti.

Izuzetak koji ne sme postati pravilo

Evropska agencija za bezbednost vazduhoplovstva (EASA) naglašava da se diskreciono pravo kapetana koristi isključivo u nepredviđenim okolnostima i da ne sme postati deo redovnog planiranja operacija. Drugim rečima, avio-kompanije ne bi smele da planiraju red letenja računajući da će piloti rutinski koristiti ovo ovlašćenje kako bi nadoknadili kašnjenja ili rešavali operativne probleme.

Na takvu praksu upozorava i European Cockpit Association (ECA), panevropsko udruženje pilotskih organizacija. Prema njegovim navodima, pojedine avio-kompanije planiraju rasporede tako da se od pilota praktično očekuje korišćenje diskrecionog prava kapetana kako bi dnevne operacije bile završene, iako bi ono trebalo da predstavlja izuzetak.

Ukoliko korišćenje ovog ovlašćenja postane očekivani deo svakodnevnih operacija, granica između nepredviđenih okolnosti i nedovoljno realnog planiranja postaje sve manje jasna.

Gde prestaje kontrola, a počinje pritisak?

Naknadna analiza odluke kapetana sama po sebi nije sporna. Svaka odluka koja utiče na radno vreme i odmor posade treba da bude proverena kako bi se utvrdilo da li je bila opravdana i u skladu sa propisima.

Problem nastaje ukoliko piloti počnu da strahuju da bi svaka konzervativna bezbednosna odluka mogla da dovede do disciplinskog postupka. SEPLA upozorava da bi takva praksa mogla da obeshrabri pilote da prijavljuju umor ili produže odmor posade kada procene da je to neophodno.

Sindikat smatra da bi takva praksa bila suprotna principima Just Culture, odnosno kulture pravednog postupanja, koja predstavlja jedan od temelja savremenog sistema upravljanja bezbednošću u vazduhoplovstvu.

Suština tog principa jeste da piloti, članovi kabinske posade i drugi zaposleni moraju imati mogućnost da prijave greške, umor i bezbednosne rizike bez straha od odmazde, osim u slučajevima namernog, krajnje neodgovornog ili protivpravnog postupanja.

Evropska pravila predviđaju i da operatori imaju nekaznen postupak za primenu diskrecionog prava kapetana. Cilj je da kapetan odluku donese na osnovu stvarnog stanja posade i operacije, a ne straha od profesionalnih posledica.

Potencijalno važan presedan

Koliko je javno poznato, u Evropi do sada nisu zabeleženi direktno uporedivi slučajevi u kojima je kapetan navodno disciplinski kažnjen zato što je primenom diskrecionog prava kapetana produžio obavezni odmor posade.

To ne znači da sličnih sporova nikada nije bilo, već da javno dostupni i potvrđeni primeri nisu pronađeni. Upravo zbog toga SEPLA ovaj slučaj opisuje kao potencijalno opasan presedan.

Sindikat je najavio punu pravnu podršku otpuštenom kapetanu i zatražio njegovo vraćanje na posao. Istovremeno je podsetio pilote Rajanera da, kada postoji opravdana sumnja u budnost ili sposobnost bilo kog člana posade, bezbednost mora imati prednost nad održavanjem reda letenja.

Pitanje koje prevazilazi jedan radni spor

Bez obzira na to kako će se završiti spor između kapetana i Rajanera, njegova važnost prevazilazi jedan otkaz i jednu avio-kompaniju.

Suštinsko pitanje jeste da li će kapetan, kada se sledeći put nađe pred teškom odlukom, razmišljati isključivo o bezbednosti putnika i posade ili će, makar i podsvesno, uzeti u obzir i moguće posledice po sopstveni posao.

Odgovor na to pitanje mogao bi da utiče ne samo na ishod ovog slučaja, već i na poverenje pilota da će moći da koriste jedno od svojih najvažnijih zakonskih ovlašćenja onda kada procene da je to neophodno radi bezbednosti leta.

(Aero.rs)