Boeing i Ministarstvo pravosuđa SAD se nagodili: Priznali prevaru, ne daju direktore

Odluka o priznanju krivice doneta u nedelju uveče, samo nekoliko sati pre nego što je isticao rok koji je postavilo Ministarstvo. Kazna od nekoliko stotina miliona prihvatljiva za Boeing koji dugo gomila gubitke

Kompanija Boeing pristala je da prizna krivicu za jednu tačku optužnice za zaveru da prevari SAD i potencijalno plati do 487 miliona dolara kazne kako bi izbegla krivično gonjenje, saopštilo je Ministarstvo pravde Sjedinjenih Država (Department of Justice - DOJ).

Preporučujemo

Ministarstvo je takođe navelo da se porodice žrtava dve avionske nesreće u avionima Boeing 737 Max u kojima je poginulo 346 osoba (u udesima Lion Aira 2918, i Ethiopian Aira 2019), protive ovoj nagodbi, jer žele da im američki proizvođač aviona isplati još 28,3 milijardi dolara odštete, javlja CNN.

"Ovaj obmanjujući sporazum velikodušan po Boeing očigledno nije u javnom interesu," rekao je Pol Kasel, profesor prava na Univerzitetu Juta (Utah).

Udarac za reputaciju

Priznanje krivice je ozbiljan udarac za reputaciju Boeinga, kompanije koja je nekada bila poznata po kvalitetu i bezbednosti svojih komercijalnih aviona. Pored fatalnih nesreća aviona 737 Max, kompanija se suočila sa nizom pitanja o bezbednosti i kvalitetu svojih aviona zbog incidenta na letu 1282 Alaska Airlinesa, ali i zbog svedočenja brojnih uzbunjivača o kojima je Aero pisao.

Podsetimo, prema navodima optužnice, kompanija je prevarila Federalnu upravu za avijaciju (Federal Aviation Administration - FAA) tokom procesa sertifikacije  za prevoz putnika aviona 737 Max.  Vazduhoplov je uveden u operacije 2017. godine, sali su dve fatalne nesreće dovele do 20-mesečne zabrane letenja aviona.

Nagodba iz 2021.

U januaru 2021. godine, Ministarstvo pravde i Boeing postigli su sporazum o rešavanju krivičnih optužbi i odlaganju bilo kakvog krivičnog gonjenja.

Tokom trogodišnjeg probnog perioda koji je usledio, Boeing je pristao da poboljša svoje probleme sa kvalitetom i transparentnost u radu. Ali, samo nekoliko dana pre nego što je taj probni period trebalo da se završi, došlo je do incidenta na letu 1282  Alaska Airlinesa.

U maju, Ministarstvo pravde je izjavilo da razmatra ponovno pokretanje krivičnih optužbi protiv Boeinga zbog potencijalnog kršenja sporazuma iz januara 2021. Boeing je u svojim sudskim podnescima tvrdio da nije prekršio sporazum i da treba biti pošteđen krivičnog gonjenja, ali je očigledno u poslednjem trenutku odlučeno da je bolje pristati na priznanje krivice.

Cena priznanja

Prema prvobitnom sporazumu iz 2021. godine, Boeing je pristao da plati 2,5 milijardi dolara. Ali oko 70% tog iznosa predstavljaju isplate koje je Boeing već pristao da izvrši klijentima - avio-kompanijama kao kompenzaciju za 20-mesečnu zabranu letenja aviona.

Još 500 miliona dolara bio je fond za kompenzaciju žrtava nesreće. Samo 243,6 miliona dolara predstavljalo je krivičnu kaznu vladi, koja će se udvostručiti nakon novog priznanja krivice.

Boeing je takođe pristao da potroši 455 miliona dolara na svoje programe usklađivanja i bezbednosti tokom naredne tri godine, što će, prema vladi, predstavljati povećanje od 75% u odnosu na ono što je kompanija godišnje trošila na te programe.

Razni problemi kompanije prouzrokovali su velike finansijske gubitke: Kompanija je zabeležila osnovne operativne gubitke od 31,9 milijardi dolara. Takođe je u opasnosti da izgubi svoj investicioni kreditni rejting po prvi put u svojoj istoriji.

Kompanija sada ima skoro 47 milijardi dolara dugoročnog duga, a ako njen kreditni rejting bude snižen na status džank obveznica, troškovi zaduživanja će drastično porasti.

Nijedan izvršni direktor neće se suočiti sa optužbama

Dodatna kazna koja se meri stotinama miliona dolara, umesto milijardi, i dalje je prihvatljiva za kompaniju, uprkos njenim finansijskim problemima. Sporazumom je takođe predviđeno da Boeing u naredne tri godine radi pod nadzorom nezavisnog kontrolora kog će izabrati zvanični Vašington.

Ono što je za kompaniju najvažnije je da se sporazumom ne predviđa krivično gonjenje bilo kog trenutnog ili bivšeg izvršnog direktora Boeinga ili drugih zaposlenih za njihovu ulogu u procesu sertifikacije. Kompanija je takođe izbegla još jednu ozbiljnu kaznu – gubitak prava na poslovanje sa vladom.

Takva kazna bi bila gotovo smrtna presuda za proizvođača aviona. Oko 37% njegovih prihoda u 2023. godini dolazilo je od federalnih ugovora.

(Aero.rs)