Zašto vodeća ratna vazduhoplovstva školuju pilote na turboelisnim avionima: Kakav sistem obuke treba Srbiji?

Iako se savremena borbena avijacija oslanja na sve složenije mlazne avione, turboelisni školski avioni i dalje predstavljaju osnovu vojne letačke obuke u mnogim vodećim ratnim vazduhoplovstvima. Put do pilotske kabine američkog F-35, evropskog Eurofightera ili francuskog Rafala u mnogim državama počinje na avionu sa elisom, dok se dalji tok školovanja razlikuje od države do države. Iskustva tih vazduhoplovstava posebno su značajna za Srbiju, koja se priprema za dolazak 12 Rafala i razmatra modernizaciju sistema obuke vojnih pilota.

Tokom 2025. i 2026. godine Vojska Srbije imala je priliku da se upozna sa nekoliko savremenih školskih i školsko-borbenih aviona. Brazilski Embraer A-29 Super Tucano prikazan je na Batajnici u julu 2025, američki Beechcraft AT-6B Wolverine kompanije Textron Aviation Defense posetio je isti aerodrom u februaru 2026, dok je češki L-39 Skyfox predstavljen u martu. Srpski vojni piloti upoznali su se i sa švajcarskim Pilatusom PC-21 tokom letova u inostranstvu.

Preporučujemo

Reč je o avionima različitih namena. Embraer A-29 Super Tucano i Beechcraft AT-6 Wolverine su naoružani turboelisni školsko-borbeni avioni koji mogu da se koriste za obuku pilota i izvršavanje lakih borbenih zadataka. Pilatus PC-21 razvijen je prvenstveno za naprednu vojnu letačku obuku, dok je L-39 Skyfox mlazni školsko-borbeni avion.

Aero.rs je ranije izveštavao o dolasku američkog AT-6B na Batajnicu, kao i o razgovorima predstavnika kompanija Textron Aviation Defense i Prince Aviation sa Ministarstvom odbrane Srbije. Detalji eventualne američke ponude nisu javno saopšteni.

Češki proizvođač Aero Vodochody potvrdio je 10. novembra da je Srbiji dostavio konkretnu ponudu za L-39 Skyfox i da su pregovori značajno napredovali, ali da ugovor još nije potpisan.

Izbor novog školskog aviona, međutim, nije samo pitanje njegovih performansi i nabavne cene. Jednako je važno kako je organizovan čitav sistem obuke, od prvih letova do prelaska na savremeni borbeni avion.

Zašto turboelisni avioni imaju važnu ulogu u vojnoj obuci?

Savremeni turboelisni školski avioni znatno se razlikuju od jednostavnih letelica namenjenih početnoj civilnoj obuci. Snažni motori, katapult sedišta, sistemi zaštite pilota od G-opterećenja, kabine pod pritiskom i digitalna avionika omogućavaju izvođenje zahtevnih letačkih vežbi.

Na njima piloti savladavaju akrobacije, instrumentalno i grupno letenje, navigaciju, postupke u vanrednim situacijama i manevrisanje pri povećanim opterećenjima. Kod naprednijih modela, digitalni displeji, čeoni pokazivači (HUD) i komande HOTAS omogućavaju upoznavanje sa načinom rada u pilotskim kabinama savremenih borbenih aviona.

Prednost ovih aviona je i ekonomičnost. Turboelisni školski avioni po pravilu troše manje goriva i imaju niže operativne troškove od naprednih mlaznih školskih aviona. Ipak, stvarna cena školovanja ne zavisi samo od troška sata letenja, već i od broja letova potrebnih za dostizanje određenog nivoa obučenosti, korišćenja simulatora i trajanja celokupnog programa.

Među turboelisnim školskim avionima postoje značajne razlike. Američki T-6 Texan II raspolaže motorom snage oko 1.100 KS, švajcarski Pilatus PC-21 ima 1.600 KS, dok je PC-7 MKX, sa motorom snage 700 KS, namenjen ranijoj fazi školovanja.

Snaga motora nije jedino merilo njihovih mogućnosti. Avionika, simulacioni sistemi i konstrukcija aviona određuju koje faze obuke pojedini tip može da preuzme.

SAD i Velika Britanija: T-6 Texan II kao osnova obuke budućih borbenih pilota

Američko ratno vazduhoplovstvo (USAF) raspolaže sa 442 aviona Beechcraft T-6A Texan II, prema podacima iz publikacije USAF & USSF Almanac 2026, koji se odnose na stanje od 30. septembra 2025. godine. Američka Ratna mornarica, prema budžetskoj dokumentaciji za 2026. godinu, u svojoj floti ima još 295 aviona ove porodice, uključujući 43 T-6A, 250 T-6B i dva AT-6E. Prema ovim evidencijama, dve roda američkih oružanih snaga zajedno raspolažu sa 737 aviona porodice Texan II, od kojih je 735 u školskim verzijama.

Avioni Texan II razvijeni su na osnovi švajcarskog Pilatusa PC-9, u okviru programa JPATS (Joint Primary Aircraft Training System). T-6A ima turboelisni motor Pratt & Whitney Canada PT6A-68 snage 1.100 KS, katapult sedišta, kabinu pod pritiskom i sistem zaštite pilota od G-opterećenja. Ova oprema omogućava zahtevnu vojnu letačku obuku, uključujući akrobacije, grupno letenje i manevrisanje pri povećanim opterećenjima.

Nakon školovanja na T-6A, američki piloti usmeravaju se ka različitim kategorijama vojnih aviona. Budući piloti borbene avijacije nastavljaju naprednu obuku na mlaznom T-38C Talon, pre prelaska na konkretne operativne tipove, uključujući F-35.

Sličan sistem koristi britansko Kraljevsko ratno vazduhoplovstvo (RAF), koje za školovanje budućih pilota borbenih aviona upotrebljava Texan T1, britansku verziju T-6C. RAF raspolaže sa 14 ovih aviona u sastavu 72. eskadrile u bazi RAF Valley.

Texan T1 opremljen je digitalnom pilotskom kabinom, višenamenskim displejima, čeonim pokazivačem (HUD) i komandama HOTAS, a projektovan je za opterećenja od +7 G do -3,5 G.

Nakon Texana, britanski piloti prelaze na mlazni Hawk T2, na kojem savladavaju napredne letačke i taktičke zadatke, uključujući otkrivanje i praćenje virtuelnih vazdušnih ciljeva i simuliranu upotrebu naoružanja. Potom sledi obuka na operativnim tipovima, poput Eurofightera Typhoon ili F-35.

Obuka na Texanu i Hawku dopunjena je savremenim simulatorima, koji omogućavaju uvežbavanje složenih letačkih i taktičkih postupaka bez korišćenja stvarnih aviona.

Francuska: Sa turboelisnog PC-21 na obuku za Rafale

Francuska je razvila drugačiji model školovanja budućih borbenih pilota, u kojem je napredni turboelisni Pilatus PC-21 preuzeo ulogu mlaznog Alpha Jeta. Time je završna faza školovanja prebačena na turboelisni avion, nakon čega piloti nastavljaju obuku na konkretnom borbenom tipu, uključujući Rafale.

PC-21 omogućava naprednu letačku i taktičku obuku, uključujući simulaciju radarskih sistema, presretanje vazdušnih ciljeva i procedure upotrebe naoružanja. Francusko Ministarstvo oružanih snaga potvrdilo je da su prvi piloti školovani po ovom modelu prešli na obuku na borbenim avionima još 2021. godine.

To ne znači da su po završetku školovanja na PC-21 odmah spremni za operativne zadatke. Slede obuka za konkretan borbeni tip, upoznavanje sa njegovim sistemima i taktičko osposobljavanje. Francusko iskustvo pokazuje da zasebna faza napredne obuke na mlaznom školskom avionu nije neophodna u svakom sistemu pripreme budućih borbenih pilota.

Francuska modernizuje i početnu fazu školovanja. Kako je Aero.rs izvestio 10. novembra, naručena su 22 aviona Pilatus PC-7 MKX i 12 simulatora, sa početkom isporuka planiranim za 2027. godinu.

PC-7 MKX zameniće avione Cirrus SR20 i Grob G.120A u početnoj obuci, dok će budući piloti borbene avijacije nastavljati školovanje na snažnijem PC-21.

Australija i Grčka: Turboelisni i mlazni avioni u istom sistemu obuke

Australijsko ratno vazduhoplovstvo (RAAF) koristi 49 aviona Pilatus PC-21 u integrisanom sistemu školovanja koji obuhvata letačku obuku, simulatore i digitalne nastavne sadržaje. Program priprema pilote različitih kategorija vojnih aviona, uključujući buduće pilote borbenih aviona F-35A.

PC-21 ima turboelisni motor snage 1.600 KS, kabinu pod pritiskom i savremenu avioniku, a prema podacima RAAF-a može da dostigne brzinu od 685 km/h. Ipak, Australija je zadržala posebnu mlaznu fazu školovanja. Budući piloti borbene avijacije nastavljaju obuku na BAE Systems Hawk 127, pre prelaska na konkretan operativni tip.

Za Srbiju je posebno zanimljiv primer Grčke, čije ratno vazduhoplovstvo (HAF) koristi američke turboelisne školske avione T-6A Texan II, italijanske mlazne M-346A i francuske borbene avione Rafale.

Prema NATO izveštaju o 120. školskom krilu u Kalamati, u njegovom sastavu nalazi se 25 aviona T-6A namenjenih drugoj fazi školovanja i deset M-346A za treću i četvrtu fazu.

Na T-6A budući vojni piloti razvijaju osnovne i složenije letačke veštine, dok M-346A omogućava naprednu mlaznu i taktičku obuku, uključujući simulaciju radarskih sistema, vazdušnih borbi i upotrebe naoružanja.

Grčki model pokazuje kako se turboelisni i mlazni školski avioni dopunjuju u vazduhoplovstvu koje koristi Rafale. Za razliku od Francuske, koja je naprednu školsku obuku sa Alpha Jeta prebacila na PC-21, Grčka je zadržala posebnu mlaznu fazu između školovanja na T-6 i prelaska na borbene avione.

Srbija pred izborom: Kako školovati buduće pilote Rafala?

Ratno vazduhoplovstvo i protivvazduhoplovna odbrana Vojske Srbije koristi domaći turboelisni avion Lasta za osnovno školovanje pilota i mlazni G-4 Super Galeb za naprednije faze obuke. Dolazak 12 francuskih Rafala zahtevaće prilagođavanje sistema školovanja budućih pilota znatno složenijim borbenim avionima.

Među avionima predstavljenim srpskoj strani postoje značajne razlike. Beechcraft T-6C Texan II mogao bi da preuzme osnovnu i srednju fazu vojne letačke obuke, oslanjajući se na iskustva britanskog vazduhoplovstva i drugih korisnika ove porodice aviona. Pilatus PC-21 omogućava i zahtevnije faze turboelisne obuke, dok L-39 Skyfox predstavlja mlazno rešenje za naprednije školovanje.

Naoružani AT-6 Wolverine i A-29 Super Tucano imaju i mogućnosti za lake borbene zadatke, ali one ne moraju biti presudne ukoliko je prvenstveni cilj priprema budućih pilota lovačke avijacije.

Za Srbiju je zato ključno da utvrdi koje faze školovanja novi avion treba da preuzme, koliko će pilota godišnje prolaziti obuku i kakvu će ulogu imati simulatori. Od tih zahteva zavise potreban broj aviona, trajanje školovanja i ukupni troškovi, koji se ne mogu svesti samo na nabavnu cenu ili cenu sata letenja.

(Aero.rs)