ATR 72 doleteo do Podgorice, pa se vratio za Beograd: Koji je razlog povratka na polazni aerodrom

Let iz Beograda za Podgoricu JU174 srpske nacionalne avio-kompanije Air Serbia u nedelju (10. decembar) uveče umesto da po redu letenja završi u prestonici Crne Gore (TGD), sleteo je tamo odakle je i krenuo nešto manje od dva sata ranije - na beodradski aerodrom Nikola Tesla (BEG), saznaje Aero.rs

Avion tipa ATR72-600 poleteo je iz Beograda sa zakašnjenjem od četrsesetak minuta, u 21:22 i let se do blizu Podgorice odvijao uobičajeno, na optimalnoj visini FL190 za ovaj tip aviona, oko 5800 metara.

Prema podacima servisa za praćenje letova Flightradar24.com, posle snižavanja za prilaz na podgorički aerodrom, posada aviona pravi "kaplju", odnosno zaokret od 180 stepeni iznad Skadarskog jezera kako bi sleteli iz pravca juga (RWY 36) ali neposredno pred sletanje, na visini od oko 200 metara odustaju od prilaza, daju "pun gas" i povećavaju visinu bi napravili krug i probali ponovo da slete.

U drugom prilazu, posada donosi odluku da odustane na još manjoj visini - po podacima Flightradar24 na oko 250 stopa, odnosno nekih 70 metara i vraćaju se za Beograd gde ATR72 rutinski sleće iz pravca jugoistoka na pistu 30L, preko Avale, Košutnjaka, Ade Ciganlije i Novog Beograda.

Putnici drhtali od straha, opraštali se porukama od svojih najmilijih, mlada stjuardesa je plakala dok je avion kružio u mrklom mraku iznad Skadarskog jezera, a motori su jezivo čudno zvučali... Verovatno biste nešto ovako ili slično pročitali o ovom događaju u većini medija koji se takmiče u nemilosrdnoj trci za čitanost i "klikove" konzumenata informacija.

Aero.rs će pokušati da objasni šta se najverovatnije stvarno dogodilo i zašto se avion vratio u Beograd.

Avijacija je jedan od segmenata ljudske civilizacije koji funkcioniše to veoma precizno definisanim pravilima i procedurama. To znaju i sa tim svaki dan žive i rade svi oni koji bilo na koji načima imaju veze sa avionima i letenjem.

Piloti, mehaničari, kontrolori letenja, stjuardese, utovarivači prtljaga, vozači najrazličitijih vozila na aerodromu... svi do jednog. Direktno ili indirektno, od tih pravila "zavisi glava", svoja ili tuđa, sada ili kasnije.

Najjednostavnije rečeno, postoje propisani uslovi - a ti uslovi su, kažu surovo realno avijatičari - često pisani krvlju, koji moraju da budu zadovoljeni kako bi se bilo koja radnja ili postupak obavio. Ako uslovi nisu ispunjeni, odustaje se ili odlaže.

Za sletanje aviona, između ostalog to su jačina vetra i pravac vetra, vidljivost, količina padavina, da je pista "čista" (napr ako je primećena neka životinja ili bilo šta drugo na pisti, odustaje se od sletanja), parametri vezani za sam avion (težina/količina goriva), brzina, ugao poniranja...

Ako se ne može uticati na ono što je van propisanih okvira, obaveza pilota je da prekine sletanje i pokuša ponovo, ili da preusmeri letilicu na drugi aerodrom, gde postoje optimalni uslovi. Bez ali.

Moderni avioni mogu da sleću skoro pa "na slepo", neki i bukvalno. Da bi im to bilo omogućeno, neophodno je da i aerodrom bude opremljen odgovarajućim uređajima i da piloti budu obučeni, odnosno sertifikovani za takva sletanja, koja se označavaju kategorijama: CAT I, CAT II i CAT III i podkategorijama a, b i c.

ATR72 avioni imaju tzv. CAT II mogućnosti sletanja, odnosno sa vidljivošću na pragu piste (RVR - Runway Visual Range) minimum 300 metara, a 125 metara na sredini i drugom kraju. Piloti ovog tipa aviona sa kojima smo neformalno razgovarali su obučeni i ovlašćeni za ovu vrstu sletanja. Međutim, treći uslov nije bio ispunjen - Aerodrom Podgorica ima opremu za instrumentalno sletanje prve kategorije (CAT I) koja dozvoljava sletanje ako je vidljivost minimalno 550 metara.

Možda će neko pitati ako su već uslovi bili takvi - zašto su uopšte pokušavali? Odgovor je i tu jednostavan: Vremenske prilike podložne su promenama i nekad i svega nekoliko mintua može činiti razliku izmedju ispunjenih i neispunjenih uslova. Ali, ako nisu ispunjeni, sletanja nema - tačnije ima, ali na drugi aerodrom.

Sigurno nije prijatno kada saznate da nećete stići tamo gde ste krenuli već se vraćate nazad "jer je pilot tako odlučio"... ali pre nego što, poštovani putnici, krenete drvljem i kamenjem i komentarima na društvenim mrežava na avio-kompaniju kako god da se zove i koje god boje ima na repu, imajte na umu da je možda ipak bolje propustiti jedan važan poslovni sastanak, romantičnu večeru, utakmicu ili koncert, nego postati predmet istrage avionske nesreće.

(Aero.rs)