Kako je tišina iz kokpita pokrenula RAF-ove borbene avione: Kapetan kažnjen

U svetu vazduhoplovstva, bezbednost je temelj svega – a jedan od osnovnih stubova te bezbednosti jeste stalna komunikacija između pilota i kontrole letenja. Nedavni incident na letu kompanije „SAS konekt“ (SAS Connect) iz Osla za Mančester pokazuje koliko ozbiljne posledice može imati kršenje ovog pravila.

Let sa oznakom SK4609, koji je 5. februara 2024. prevozio 58 putnika na liniji Oslo–Mančester, postao je predmet hitne bezbednosne procedure kada je izgubljen kontakt sa avionom o čemu ste mogli da čitate i na portalu Aero. Tokom više od 30 minuta pilot nije odgovarao na pozive kontrole letenja dok je avion leteo iznad Severnog mora. To je aktiviralo tzv. brzi odgovor na pretnje (Quick Reaction Alert – QRA), hitnu proceduru britanskog ratnog vazduhoplovstva – „RAF“ (Royal Air Force), koja se pokreće u slučaju sumnjivog ili neodazivajućeg vazduhoplova.

Preporučujemo

Flightradar24 let Oslo Mančester

Dva lovca Jurofajter Tajfun (Eurofighter Typhoon) poletela su iz baze „RAF Koningsbi“ (RAF Coningsby) i presrela Erbas A320neo (Airbus A320neo) iznad mora, uspostavljajući kontakt i prateći avion do bezbednog sletanja na aerodrom u Mančesteru. Tamo je letelicu dočekala policija i službe bezbednosti, piše Simpleflying.

Prvo krivično gonjenje ove vrste u Velikoj Britaniji

Pilot Kristofer Holands (Christopher Hollands), star 57 godina i iz Ričmonda u jugozapadnom Londonu, priznao je krivicu pred Sudom za prekršaje u Mančesteru (Manchester Magistrates’ Court) i kažnjen je sa 4.511 funti. U pitanju je prvo krivično gonjenje ovog tipa u Velikoj Britaniji, koje je sprovela Uprava za civilno vazduhoplovstvo (Civil Aviation Authority – CAA).

Holands je prekršio pravila propisana evropskim i britanskim zakonodavstvom, konkretno član SERA.8035 i član 265(7) Pravilnika o vazdušnoj plovidbi iz 2016. godine (Air Navigation Order 2016). Ova pravila nalažu da:

Kazne za kršenje ovih propisa uključuju novčane kazne i/ili zatvorsku kaznu u trajanju do dve godine.

Koliko košta podizanje borbenih aviona?

Osim bezbednosnog aspekta, ovakvi incidenti izazivaju i ogromne troškove. Prema procenama objavljenim u „Kembridž njuzu“ (Cambridge News), podizanje dva aviona tipa „tajfun“ na oko 30 minuta leta može britansku vojsku koštati više od 100.000 američkih dolara.

Slični incidenti iz prošlosti

Ovo nije prvi slučaj da je prekid komunikacije doveo do vanrednog reagovanja vojnih snaga ili ozbiljnih posledica:

• ITA ervejz (ITA Airways), 2022. – Pilot je zaspao tokom leta iznad Francuske. Nije odgovarao na pozive, pa su francuske vlasti podigle borbene avione. Iako je tvrdio da je uzrok bio kvar opreme, otpušten je iz službe.

• Etiopijan erlajnz (Ethiopian Airlines), 2022. – Oba pilota su zaspala u kokpitu i propustila sletanje. Nakon što ih je probudio alarm automatskog pilota, let je bezbedno nastavljen.

• Florida, SAD, 2023. – Pilot privatnog aviona nije razumeo instrukcije kontrole letenja. Nakon što je poslao „mejdej“ (Mayday) signal, avion se srušio, a jedna osoba je poginula.

• Er Indija (Air India), 2023. – Zbog dojave o bombi RAF je presreo avion. Kasnije je potvrđeno da je dojava bila lažna, ali je standardna procedura bila sprovedena.

• Izidžet (easyJet), 2022. – Britanski putnik je poslao poruku preko „Snapčeta“ (Snapchat) u kojoj je, u šali, najavio „dizanje aviona u vazduh“. Španske vlasti su pokrenule postupak i presrele avion, ali je putnik oslobođen jer se radilo o privatnoj poruci u šali.

Zašto je komunikacija sa ATC-om ključna?

Bezbedno upravljanje letovima oslanja se na preciznu i standardizovanu komunikaciju između pilota i kontrole letenja (Air Traffic Control – ATC). Istorija nas uči koliko je važna tačnost izraza i razumljivost u komunikaciji – najozloglašeniji primer je sudar dva aviona tipa Boing 747 (Boeing 747) na aerodromu Los Rodeos na Tenerifima 1977. godine, kada je poginulo 583 ljudi – najteža nesreća u istoriji komercijalnog vazduhoplovstva.

Foto: Eibner-Pressefoto/Memmler / imago stock&people / Profimedia

RAF-ova procedura brzog reagovanja

U okviru svoje "službe brzog odgovora" (Quick Reaction Alert), RAF neprekidno drži borbene avione, pa čak i avion za dopunu goriva u vazduhu („Vojadžer Vespina“ – Voyager Vespina), spremne za poletanje. Odluku o podizanju aviona donosi RAF komanda u „Haj Vijkombu“ (RAF Air Command, High Wycombe), na osnovu podataka sa radarskih stanica i informacija iz civilne kontrole letenja i obaveštajnih agencija.

Kada Tajfuni polete, kontrolori iz Svonvika (Swanwick), u saradnji sa NATS-om, usmeravaju ih ka cilju, a ako je potrebno, u vazduhu ih dopunjava gorivom avion iz baze Brajs Norton (RAF Brize Norton).

Foto: Shutterstock

Nema mesta tišini u kokpitu

Incident sa letom kompanije SAS konekt i presretanjem od strane RAF-a pokazuje da i najmanji propust može pokrenuti ozbiljan bezbednosni lanac. U doba kada su bezbednost i poverenje putnika prioritet, tišina u kokpitu – bilo da je rezultat tehničkog kvara, ljudske greške ili nemara – ne može i ne sme biti opcija.

Ovaj slučaj predstavlja presedan u britanskom pravosuđu i podseća pilote širom sveta da je neprekidna komunikacija sa ATC-om ne samo profesionalna obaveza, već i zakonska dužnost – čije kršenje može imati posledice koje daleko prevazilaze tehničku prirodu greške.

(Aero.rs)