Lego Concorde u počast legendi: Dve decenije nakon zadnjeg leta i dalje nema premca
Replika verno predstavlja najvažnije tehnološke inovacije slavnog putničkog aviona
Ljubiteljima avijacije, tehnologije i Lego kockica, uskoro će biti dostupan novi set koji odaje počast verovatno najslavnijem putničkom avionu u istoriji.
Preporučujemo
Avijacija budućnosti: FAA izdala smernice za letelice napredne avio-mobilnosti
Lockheed Martin razvija nuklearnu letilicu za Mars
Od 4. septembra na tržište stiže replika supersonične letelice Concorde, inženjerskog remek-dela izrađenog u saradnji Velike Britanije i Francuske, odnosno kompanija BAC (British Aircraft Corporation) i Aérospatiale.
Set ima 2.083 kockice i pravi je poklon za bilo kog kolekcionara.
Replika verno predstavlja najvažnije tehnološke inovacije, uz prepoznatljivi pokretni nos, funkcionalni stajni trap, delta krila s pokretnim zakrilcima, ali i putničku kabinu koja je lako dostupna vlasniku.
Danska kompanija je planirala i specijalno postolje kako biste mogli da prikažete Concorde u letu, ili u konfiguraciji poletanje/sletanje.
Kada je set sastavljen, Lego Concorde je dugačak 105, visok 15 i širok 43 centimetra. Ove dimenzije ukazuju da će kolekcionari morati da izdvoje značajan kutak u prostoriji, kako bi replika mogla da zablista.
Proizvođač navodi da članovi Lego VIP kluba mogu da kupe novi set od 4. septembra, a ostali od 7. septembra. Cena iznosi 200 evra.
U svojoj istoriji, Lego je više puta odavao počast legendama iz sveta umetnosti, muzike, filma i tehnologije, a sada je red na kultni Concorde koji je pre 40 i kusur godina bio sinonim za savršenu budućnost.
Tokom razvoja ambicioznog projekta Britanci i Francuzi proizveli su četiri prototipa, a prvi let je startovao 2. marta 1969. iz Tuluza.
Pilotske komande poverene su legendi francuskog ratnog vazduhoplovstva, majoru Andreu Turkatu.
Prvi komercijalni let upisao je 21. januara 1976, a tokom službovanja (povučen je iz upotrebe 24. oktobra 2003.) proizvedeno je 16 primeraka.
Pored izraženih aerodinamičnih linija, pomenutih delta krila i pokretnog nosa, koji je pilotima obezbeđivao bolju vidljivosti, svakako treba pomenuti pogonski sistem.
Concorde je imao četiri motora Rolls Royce/Snecma Olympus 593 turbojet. Njegova maksimalna brzina iznosila je 2,04 maha ili 2.179 km/h.
Znamo da nije bio jeftin za održavanje, trošio je 13,2 kilograma goriva po kilometru ili 25.629 litara po satu, a bila mu je potrebna pista od impresivnih 3.600 metara.
Kuriozitet predstavlja i podatak da je krstario na maksimalnoj visini od 18.300 metara, gde nije bilo drugih aviona, pa je imao skoro pa celo nebo takoreći samo za sebe.
(Aero.rs)