Zagorac kupio putnički avion i parkirao ga u dvorište: Nema aerodrom ali ima avion!

Vlasnik aviona Robert Sedlar u razgovoru za Aero.rs kaže da je nameravao prvo da nabavi neki manji avion, koji bi sleteo u Zagreb, ali kad je našao Fokker 100 na drugom kraju države odlučio je da pokuša skoro nemoguće i transportuje ga na svoje imanje

Hrvatsko Zagorje poznato je po svojim prirodnim lepotama, termalnim izvorima, sirevima, rakijama i vinima, nezaobilaznom ulju od bundeve (buče, kažu Zagorci) i od nedavno jednom avionu - iako nema aerodrom!

Preporučujemo

Putnički avion je verovatno poslednje što će pasti na pamet da može ugledati putniku-namerniku dok se vozi ili šeta pitomim zagorskim brežuljcima. A upravo je to prizor koji će zateći na jednom imanju pored puta između Sutbičkih Toplica i Strmeca Stubičkog.

I to ne neki mali avion, već Fokker F100 u svoj svojoj dužini, visini i rasponu krila, baš kao i u vreme kada je prevozio do 109 putnika. Gledano iz daljine, ovaj avion ne razlikuje se ni po čemu od aviona koji svakodnevno na aerodromima širom sveta prevoze milione putnika.

Kako se ova "ptica nebeska" našla na njegovom posedu - iako u blizini nema komercijalnog aerodroma, najbliži u Zagrebu (ZAG) je na nekih 50 km - i za šta se danas koristi, Aero.rs pitao je Roberta Sedlara, vlasnika, koji ga je i nabavio u Osijeku, dopremio preko cele Hrvatske i “parkirao” u Stubičkim Toplicama.

“Fokker 100 se nalazi na mom imanju u Stubičkim Toplicama i služi za održavanje proslava. Do pre sedam godina ovaj avion je leteo a sad je prizemljen i koristimo ga za različite evente, a najdraži su nam dečji rođendani gde se deca prvi put susreću sa avionom”, priča Sedlar.

“Svi me pitaju odkud ti ideja, a ja kažem njima: Odkud hrabrosti? Godine 2008. sagradio sam kuglanu u Zaboku za dečije rođendane i bili smo puni nakon dve, tri godine i odlučio sam nešto napraviti u Stubičkim Toplicama. Prvo sam pomislio na avion ali ne ovako veliki, i stupio sam u kontakt sa gospodinom Markom Cvijinom, vlasnikom avio-kompanije Trade Air i on mi je ponudio svoj prizemljen avion koji se trenutno nalazio na Aerodromu Osijek da ga vidim”

Kada je otišao da pogleda avion koji je stajao na osiječkom aerodromu, “nije imao ni veru ni nadu da ga može transportovati”, kaže Sedlar. “Nakon toga sam googlao i pronašao da je ovaj avion radio šest firmi i da po dimenzijama bih ga mogao ‘na knap’ transportovati. Bilo je izuzetno zahtevno jer smo ga rastavili na osam delova i vozili na tri kompozicije - tri šlepera - i sve je bilo vangabaritno, tereti nisu bili veliki (po težini, op. aut) ali su bili van gabarita. Najduža kompozicija bila je 34 metra a visina je bila 4.77 metara. To je bilo iznad dozvoljene visine ali smo imali rezervnu opciju u slučaju da neki nadvožnjak ili podvožnjak ne možemo savladati: ako ne uspemo da dovoljno hidrauličnim sistemom snizimo šleper, imali smo i opciju da stavimo delove aviona na balvane i da ga 'prekotrljamo' ispod prepreke!”

“Imao je problema sa stajnim trapom i 2016. godine oni su ga odlučili prizemiti i meni je to dobro došlo. Prva želja bila je da uzmem neki avion propelerac, do 20 metara dužine, da mi sleti u Zagreb i da ga mogu sam rastaviti i transportovati do Stubičkih Toplica ali smo igrom slučaja došli do ovog aviona koji je već prizemljen i ja sam odlučio rizikovati, ući u taj projekat”

“Sve je bilo na granicama ludosti, ali bez rizika nema profita, hvala Bogu, evo nakon četiri godine prepoznati smo ne samo u Hrvatsko nego i u regiji, dolazi nam dosta gostiju iz Slovenije, imamo puno dečjih rođendana, i ono čime se ponosimo je da smo dobili nagradu za najbolji novi turistički proizvod u Hrvatskoj. Dobili smo i upit od Timesa, za najatraktivniji proizvod u svetu, nominovani smo među prvih 100 - nismo dobili nagradu, ima puno luđih i boljih ideja - ali je velika čast i ponos da smo bili među nominovanima”.

Josip Beljak, predsedik Opštine Stubičke Toplice naziva Fokker 100 “sada već svetski poznatim” i kaže da “izaziva nevericu znatiželju i opšte oduševljenje svih koji ga vide”

“Ljudi staju, slikaju se, pitaju kako je završio ovde”, navodi Beljak i dodaje da kako su Stubičke Toplice turističko mesto - poznato po termalnim izvorima i banjskom turizmu koji datira još od Rimskog carstva kao i gastronomskim ponudama - pa je Party avion Fokker 100 tu došao kao “šlag na tortu”.

Fokker F100 koji je, metaforično rečeno, večni mir - mada obzirom da služi za rođendane i zabave nije baš mir - našao u Stubičkim Toplicama, proizveden je 1991. godine sa serijskim brojem 11336. Prvi let je obavio u maju iste godine a od tada je leteo u Indoneziji, u Brazilu za TAM i Meksiku pre nego što je došao u Trade Air. U različitim državama imao je registracije PH-LNF (Holandija, fabrička registracija), PK-JGG (Indonezija), PT-MQK (Brazil), XA-MQK (Meksiko) i N336MX (SAD) da bi iz upotrebe bio povučen kao 9A-BTF (Hrvatska).

Na avionu je pisalo Sun Adria, što je u to vreme bio brend ove privatne avio-kompanije za čarter letove na popularne turističke destinacije.

Kako je avion izgledao nakon svog poslednjeg leta i tokom priprema za transport, dokumentovao je naš kolega Josip Andračić na osiječkom aerodromu:

Party avion danas je sa jedne strane oslikan likovima najpoznatijih hrvatskih sportista - tu su Goran Ivanišević, Domagoj Duvnjak, Dražen Petrović, Luka Modrić, Ivica i Janica Kostelić. Autor je Ivan Oroz a na pitanje zašto baš sport kao motiv, Sedlar kaže kako je “ceo život u kuglanju” a i njegovo troje dece - sin Filip i ćerke Lucija i Klara - imaju preko 20 medalja sa svetskih prvenstava. Robert je i sam bio prvak Hrvatske u kuglanju.

Druga strana je ostavljena potpuno bela. “To je da bi klijenti mogli da brendiraju avion u skladu sa svojim potrebama”. Imali smo i filmske ekipe koje su ovde snimale neke scene, pa i oni žele da ofarbaju avion kako im odgovara”, kaže Sedlar.

Od originalnog stanja u kome je avion sleteo sačuvan je najveći deo - skoro cela konstrukcija - i deo originalne opreme. Nedostaju motori Rolls-Royce Tay 650-15, koji su verovatno bili još uvek u resursu pa su prodati kada je avion povučen iz upotrebe, ali se čini da novi vlasnik ima nameru da kompletira i taj deo bar što se tiče spoljneg izgleda: postavljene su neke komponente koje je uspeo nabaviti.

Unutrašnjost je sada modularna, ima nešto avionskih sedišta, sto za bilijar ili stoni tenis, po potrebi se postavljaju šankovi, stolice, stolovi… Ideja je da se od kokpita uz pomoć ekrana i računara napravi ne baš pravi i sertifikovani simulator ali zabavno mesto koje može da dočara upravljanje avionom iz ugla pilota. Sedlar kaže da planira da postavi i platformu sa “kontrolom leta” visine pet metara pored aviona.

Fokker 100, regionalni putnički avion koji je proizvodila istoimena holandska kompanija, predstavlja značajan korak u evoluciji regionalnog avio-saobraćaja. Ovaj avion je razvijen kao unapređena verzija prethodnog modela, Fokker F28, sa ciljem da poveća kapacitet i efikasnost.

Prvi let aviona obavljen je 30. novembra 1986. godine. Poslednja isporuka aviona izvršena je 1997. godine, pre nego što je Fokker otišao u bankrot. Napravljeno je nešto manje od 300 primeraka ovog aviona.

Fokker 100 je dizajniran sa produženim trupom, kome je dodato 5.7 metara dužine u odnosu na Fokker F28, čime je kapacitet putnika povećan sa 85 na 109. Avion je opremljen sa dva modernija Rolls-Royce Tay motora, proširenim krilima i repom, što je omogućilo povećanje maksimalne težine i poboljšanu aerodinamičnost. Takođe, Fokker 100 je uveo digitalni kokpit sa savremenom avionikom, uključujući između ostalog FMS i sistem za automatsko sletanje (autoland).

Avion je stekao popularnost među regionalnim avio-kompanijama, uključujući American Airlines, TAM Transportes Aéreos Regionais i USAir. Ovaj tip aviona dugo je bio i okosnica flote crnogorskog Montenegro Airlines, do uvođenja Embraer 190.

Nakon završetka proizvodnje, Fokker 100 je i dalje bio u upotrebi u različitim zemljama širom sveta. Dok su mnoge avio-kompanije povukle ovaj model iz upotrebe početkom 2000-ih godina zbog povećanih troškova, značajan broj aviona i dalje je bio aktivan, posebno u Australiji, Iranu i Africi.

Putnički avion na imanju Roberta Sedlara nije nešto što ne postoji i na drugim mestima u svetu - od aviona su pravljeni luksuzni hoteli, restorani, vikendice, u čemu je Aero.rs pisao - ali ipak predstavlja ne samo neobičnu atrakciju, već i svojevrstan simbol inspiracije i upornosti.

Fokker 100 u Stubičkim Toplicama jedini je, koliko je potpisniku ovih redova poznato, sačuvani putnički avion u državama nastalim na prostoru bivše jugoslovenske federacije koji se nalazi van aerodroma. On je dokaz da snovi mogu pronaći svoje mesto i u najneočekivanijim okruženjima. U svetu u kome živimo i često zaboravljamo vrednost mašte i avanture, ovaj avion i mesto na kome se danas nalazi nas podseća da su čuda moguća, čak i kada se čine neobičnim ili u malo težoj kvalifikaciji čak naopačkim ili uvrnutim.

(Aero.rs)