Super-transporteri: Drimlifter i Beluga - avioni koji u sebi nose čitave avione

Dugo godina pojava Antonova 225 Mriya (San, želja, op. aut.) oduzimala je dah ljubiteljima vazduhoplova širom sveta. Pre skoro tri godine (u februaru 2022.), jedini operativni avion ovog tipa uništen je u napadu ruskih snaga na aerodrom u Kijevu.

Od tada, najveći transportni vazduhoplovi su Erbasova Beluga (i Beluga XL) i Boingov Drimlifter koji se (za razliku od Antonova) koriste isključivo za transport različitih delova aviona koji "putuju" iz jedne u drugu fabriku širom sveta, piše Simple Flying.

Preporučujemo

Boingov Drimlifter (Dreamlifter) je  modifikacija modela Boeing 747-400, dok Erbas koristi transportere Beluga, zasnovan na modelu A300, kao i BelugaXL, baziranu na A330. Oba aviona su ogromna i sposobna za transport širokog spektra tereta i delova aviona. Iako Drimlifter može da nosi veći teret, BelugaXL prednjači po zapremini tovarnog prostora.

Boing je prvi Drimlifter uveo 2006. godine radi podrške proizvodnji aviona Boing 787 Drimlajner. Krila za model 787 izrađuju se u kompaniji Micubiši Hevi Indastriz (Mitsubishi Heavy Industries) u Nagoji, u Japanu, dok se delovi trupa proizvode u zemlji izlazećeg sunca, ali i Italiji i Sjedinjenim Državama. Ovi delovi su preveliki za standardne transportne kontejnere ili teretne prostore modela 747 Frajter (Freighter). Tu na scenu (ili nebo) stupa - Drimlifter.

Glavne razlike ovog aviona u odnosu na originalni 747-400 odnose se na trup i rep aviona, dok su raspon krila i pogonski sistemi ostali nepromenjeni. Modifikovana verzija poznata je kao Boing 747-400 LCF (Large Cargo Freighter). Prema nezavisnim izveštajima, navodi se da je Boing uštedeo između 20% i 40% troškova u ukupnom projektu Drimliftera, čija je cena iznosila skoro milijardu dolara.

Između 2006. i 2010. konvertovana su četiri putnička aviona 747-400, koji su prethodno leteli za Air China, Malaysia Airlines i China Airlines (dva aviona). Modifikacije su obavljene u kompaniji Evergreen Aviation Technologies Corporation na Tajvanu.

U početku su njima upravljali piloti avio-kompanije Evergreen International Airlines sa sedištem u Sijetlu, ali je 2010. posao preuzela kompanija Atlas Air (Evergreen je prestao s radom tri godine kasnije). Ovi avioni imaju registracije N747BC, N780BA, N718BA i N249BA. Osim promene trupa i povećanja repa radi stabilnosti, dizajniran je i složen sistem vrata za otvaranje repa.

Erbasovo rešenje sa Belugom uključuje potpuno otvaranje prednjih tovarnih vrata iznad spuštenog kokpita. Dizajn „zglobnog repa“ bio je veliki izazov, jer raniji komercijalni avioni Boinga nisu imali slična rešenja. Rešenje uključuje potpuno otvaranje repa, a sistem zaključavanja može se aktivirati samo uz pomoć specijalizovane opreme za podršku na zemlji.

Erbas inače koristi specijalizovane transportne avione već duže vreme. Super Guppy je uveden 1972. godine za transport delova za Erbas A300. Ovi avioni su bili modifikovani Boing Stratokruzeri. Super Guppy je zamenjen Belugom 1995. godine kako bi se zadovoljila potreba za transportom većih delova za Erbas A340. Beluga je razvijena na osnovu okvira A300-600, sa proširenim trupom. Između 1995. i 1999. godine proizvedeno je pet aviona Beluga.

Belugu je nasledila BelugaXL, razvijena radi modernizacije i povećanja kapaciteta transportne flote. BelugaXL ima zapreminski kapacitet od 78.000 kubnih stopa (2.208 kubnih metara) što predstavlja povećanje od 47% u odnosu na Belugu. Ključno je da BelugaXL može transportovati dva krila modela A350-1000, dok Beluga može preneti samo jedno. Ukupno je proizvedeno šest aviona BelugaXL, a poslednji je ušao u upotrebu u julu 2023. Registracije ovih aviona su: F-GXLG, F-GXLH, F-GXLI, F-GXLJ, F-GXLGN i F-GXLO.

BelugaXL ima nepromenjen raspon krila kao Erbas A330-200, ali je rep veći, uz dodatak "peraja"na repnoj konstrukciji. Utovar se vrši kroz šarkom povezana vrata koja se otvaraju nagore na prednjem delu aviona. Kokpit A330 modela spušten je ispod poda trupa kako bi omogućio ovaj dizajn.

(Aero.rs)