Prvi ruski putnički avion napravljen od potpuno domaćih delova poleteo iz Komsomoljska

Ruska avio-industrija je po prvi put podigla u vazduh potpuno domaći putnički avion. Danas je u Komsomoljsku na Amuru obavljen prvi let eksperimentalnog Superjet-100 (SJ-100) u potpuno ruskoj konfiguraciji.

Let je trajao 40 minuta, tokom kojih je izvršena provera rada upravljačkih sistema, hidraulike, klimatizacije, kao i pilotsko-navigacione opreme pri različitim brzinama, saopštila je kompanija-proizvođač ovog modela, Ujedinjena avio-industrijska korporacija (OAK).

Preporučujemo

Program razvoja aviona sa zamenom uvoznih komponenti, ranije poznat kao SSJ-New, počeo je 2019. godine, kao pokušaj da se eliminišu američke komponente kako bi se avion mogao plasirati na izvozne tržišta pod sankcijama SAD — pre svega u Iran. Tada je započet i razvoj ruskog motora PD-8, koji se smatrao alternativom rusko-francuskom SaM-146.

Nakon što su zapadni dobavljači napustili projekat Superjet-100 2022. godine zbog sankcija, OAK je morao da pronađe zamenu za sve strane komponente aviona. „Na avionu je zamenjeno oko 40 uvoznih sistema i sklopova“, naveo je prvi zamenik generalnog direktora matične korporacije Rosteh, Vladimir Arťakov.

Razvojni biro aviona — kompanija „Jakovljev“, koja je deo OAK-a, nije objavila potpun spisak dobavljača, ali je istakla da sada na zameni uvoznih komponenti SJ-100 radi više od 60 preduzeća.

Pored novih motora, SJ-100 je dobio rusku avioniku, stajni trap, pomoćni energetski agregat, upravljačke sisteme, elektrodistribuciju, klimatizaciju, protivpožarne sisteme i druge. Takođe, avion je dobio novi trup, u koji su unete izmene radi pojednostavljenja proizvodnje i održavanja.

„Na avionu nije ostao nijedan uvozni sistem“, potvrdio je direktor OAK-a Vadim Badeha.

Potpuno ruski prototip sa fabričkim brojem 97003 postao je treći eksperimentalni avion koji se pridružio letnim testiranjima. Prvi let eksperimentalne verzije sa fabričkim brojem 97001 obavljen je 2023. godine. To je bila početna verzija sa delimično zamenjenim komponentama, ali sa rusko-francuskim motorima SaM146, jer se razvoj PD-8 odužio, što je pomerilo rok sertifikacije aviona za dve godine.

Prvi avion sa ruskim motorima — eksperimentalni avion 95157 u „klasičnoj“ konfiguraciji sa stranim podsistemima poleteo je tek u martu 2025. godine.

„Do kraja tekuće godine planiramo da završimo sertifikacione testove, kako bismo od 2026. godine počeli isporuke avio-kompanijama“, rekao je Badeha. Ranije je proizvođač naveo da je za to potrebno da avioni obave oko 200 letova.

Kako su rekli u „Jakovljevu“, tokom dosadašnjih testiranja prva dva eksperimentalna aviona ostvarila su ukupno 214 sati naleta, od čega 144 sata na sertifikacionim ispitivanjima.

Na eksperimentalnom avionu 97001 testira se rad domaćih sistema u serijskoj konfiguraciji, dok se na avionu 95157 proveravaju karakteristike letelice sa novim PD-8 motorima. Na potpuno domaćem avionu sa brojem 97023 testiraće se usklađenost PD-8 motora sa novim ruskim podsistemima, objašnjava proizvođač.

Kako je danas izjavio prvi potpredsednik ruske Vlade Denis Manturov, ovaj SJ-100 obaviće oko 130 sertifikacionih letova, uključujući i letove u uslovima ekstremno visokih i niskih temperatura.

Govoreći 17. aprila u Savetu Federacije, predstavnik ruskog Ministarstva saobraćaja naveo je da je planirani datum sertifikacije zamenskog SJ-100 — 30. novembar 2025. godine.

Vladin program razvoja ruske avio-industrije predviđa da isporuke novih SJ-100 avio-kompanijama počnu od februara 2026. godine. Planirano je da sledeće godine OAK isporuči 30 aviona, a do 2030. godine — ukupno 142 aviona ovog tipa. Ipak, u Ministarstvu industrije i trgovine Rusije već su najavili da ti planovi mogu biti korigovani nakon završetka sertifikacije SJ-100.

Trenutno „Jakovljev“ ima 250 preliminarnih narudžbina za zamenski SJ-100 od ruskih avio-kompanija i lizing firmi. Od toga je u "čvrsti ugovor" prešlo za sada 34 aviona za grupu „Aeroflot“. U „Jakovljevu“ su potvrdili da će serijski SJ-100 u prvom redu biti isporučivani upravo ovoj kompaniji.

Autor: Maksim Pjaduškin

(EkipaAero.rs)