Azerbejdžan priprema tužbu protiv Rusije zbog pada Embrajera 190

Sedam meseci nakon što se avion Embraer 190 azerbejdžanske nacionalne avio-kompanije (Azerbaijan Airlines) srušio u blizini kazahstanskog Aktaua, vlasti u Bakuu najavile su pokretanje međunarodne tužbe protiv Rusije. Let 8243, koji je 25. decembra 2024. leteo na liniji Baku–Grozni, preusmeren je ka Kazahstanu nakon što je zadobio ozbiljna oštećenja tokom leta. U nesreći je poginulo 38 od ukupno 67 osoba u avionu, dok je 29 preživelo, većina sa teškim povredama.

Preporučujemo

Avion Embraer 190 registracije 4K-AZ65, bio je deo regionalne flote Azerbejdžan Erlajnsa, star oko 13 godina. Let je obavljan u okviru redovnog saobraćaja, a posada je u završnoj fazi leta započela prilaz Groznom, nakon ulaska u ruski vazdušni prostor. Tada je, prema tvrdnjama azerbejdžanskih istražitelja, letelica pogođena „stranim metalnim objektima“, koji su uzrokovali nagli gubitak hidrauličkog sistema i kontrolu nad avionom.

Prema preliminarnim nalazima objavljenim u februaru 2025. godine, do oštećenja je došlo kao posledica dejstva projektila lansiranog sa protivvazdušnog sistema Pantcir-S1. Istražitelji ukazuju da je avion verovatno greškom identifikovan kao neprijateljska meta tokom trenutka povećane napetosti u južnom ruskom vazdušnom prostoru, gde su se istovremeno odvijali ukrajinski napadi dronovima.

Nakon udara, posada je pokušala hitno sletanje na najbliži aerodrom — u ovom slučaju, Međunarodni aerodrom Aktau u Kazahstanu. Međutim, zbog gubitka kontrole nad letelicom, avion se srušio nekoliko kilometara od piste.

Predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev izjavio je da je u toku priprema detaljnog pravnog dosijea za međunarodne sudove. Kako je rekao, vlada raspolaže čvrstim dokazima i neće dozvoliti da se slučaj zaboravi:

„Spremni smo da čekamo i deset godina, ali pravda mora da pobedi. Ćutanje ruske strane ne doprinosi ni bilateralnim odnosima ni regionalnoj stabilnosti“, poručio je Alijev.

Azerbejdžan je, kako tvrde zvaničnici u Bakuu, u više navrata tražio zvanične odgovore i dokumentaciju od ruskog Istražnog komiteta, ali je svaki zahtev dočekan jedino frazom: „istraga je u toku“.

Baku je izneo četiri ključna zahteva:

• formalno priznanje događaja od strane Rusije,
• identifikaciju i kažnjavanje odgovornih,
• odštetu porodicama žrtava i povređenima,
• i nadoknadu za izgubljenu letelicu.

Alijev je uporedio ovaj incident sa obaranjem leta MH17 Malezija Erlajnsa iznad istočne Ukrajine 2014. godine, kada je Boeing 777 oboren raketom Buk sa položaja proruskih snaga. „Mi znamo šta se desilo i možemo to da dokažemo. Znaju i ruske vlasti. Pitanje je zašto nisu reagovali kao odgovoran sused“, izjavio je Alijev tokom nedavnog medijskog foruma u Hankendiju.

Pitanje moguće pravne odgovornosti Rusije pred međunarodnim instancama — poput Evropskog suda za ljudska prava i Međunarodnog suda pravde — dodatno komplikuje već narušene odnose između dve države, ali i podseća na sve aktuelniju temu bezbednosti civilnog saobraćaja u zonama konflikta.

Azerbejdžan je, kao i Holandija u slučaju MH17, signalizirao spremnost da ovaj proces vodi dugoročno i sveobuhvatno, jer za sada ne nailazi ni na kakvo razumevanje, niti zvaničnu reakciju iz Moskve. Uprkos višestrukim zahtevima za saradnju i razjašnjenje okolnosti tragedije, ruske vlasti uporno ćute, ograničavajući se na šturu formulaciju da je „istraga u toku“, bez dodatnih informacija, izveštaja ili preuzimanja odgovornosti. Taj pristup dodatno pojačava sumnje Bakua u rešenost Rusije da sarađuje i produbljuje diplomatsku krizu između dve zemlje.

(Aero.rs)