Sada i zvanično: Airbus prodao više aviona 320 porodice, nego što je Boeing prodao 737

Kao što je portal Aero.rs najavio u avgustu ove godine, u avio industriji je došlo do jedne naizgled bezazlene, a opet - tektonske promene. Od ove nedelje - Boeing 737 više nije najprodavaniji avion svih vremena. "Krunu" mu je preoteo Airbus 320.

Da budemo precizni - radi se o porodici A320 (u koju ulaze avioni A318, A319, A320, A321, uključujući verzije neo) koja je od uvođenja (1987) do danas poručena u više od 18.000 primeraka. Isporučeno je 12.260 aviona svih verzija, a više od 10.000 je u upotrebi.

Preporučujemo

Glavni rival u ovoj globalnoj utakmici bio je Boeing za porodicom 737 (osnovni, Next Generation i MAX varijante), koja je isporučena 12.200 puta, a još oko 5.500 aviona treba da bude isporučeno. Više od 9.500 aviona ovog proizvođača je u upotrebi.

Za utehu Boeingu je da još uvek nosi rekord u vremenu uvođenja određenih porodica aviona u upotrebu. Naime, iza porodice Boeing 737 stoji ni manje ni više nego 58 godina, za razliku od "mladića" sa ove strane Atlantika, koji su uvedeni dve decenije kasnije.

Do smene na globalnoj top listi (koja se suštinski lomi samo oko velikog duopola) došlo je u prvim danima oktobra ove godine kada je saudijska kompanija Flynas dobila 20 aviona iz porodice A320 (model neo).

Potražnja za najpopularnijim putničkim avionima na svetu poslednjih godina je eksplodirala, naročito zbog brzog ekonomskog rasta u Aziji, koji je iznedrio desetine miliona novih putnika srednje klase, a time i ogromnu potrebu za efikasnim, pouzdanim i štedljivim letelicama.

Razvoj modela A320 pokrenut je davne 1984. godine, u trenutku kada Airbus nije bio siguran ni da će preživeti. Posle problematičnih širokotrupnih aviona, A320 je trebalo da donese preokret. Poleteo je 1987. i ušao u komercijalnu službu godinu dana kasnije.

Francuski inženjeri u Tuluzu tada su napravili revolucionaran potez: uveli su „fly-by-wire“ sistem upravljanja, koji je mehaničke komande zamenio kompjuterima. Mnogi su tada sumnjali u bezbednost takvog rešenja, ali ono je ubrzo postalo industrijski standard koji danas koristi skoro svaki moderan avion.

Ipak, projekat je visio o koncu. Unutar Airbusa su se vodile žestoke rasprave: da li praviti manji avion po meri američkih prevoznika, što su želeli Francuzi, ili ostati pri većim, širokotrupnim modelima, što su zagovarali Nemci i Lufthansa.

Situaciju su, gotovo filmski, spasli tadašnji francuski predsednik Fransoa Miteran i nemački kancelar Helmut Kol, uz posredovanje bavarskog političara Franca-Jozefa Štrausa.

Interesantno je da nepune četiri decenije kasnije predstavnici upravo ove dve zemlje, tačnije predsednik Francuske Emanuel Makron i nemački kancelar Fridih Merc pokušavaju da nađu izlaz iz ćorsokaka u koji je upao drugi vazduhoplovni (ovaj put vojni) projekat - FCAS (Future Combat Air System), o čemu je portal Aero.rs više puta pisao.

Airbusove ideje kritikovala je i Gvozdena lejdi - britanska premijerka Margaret Tačer koja je 1984. poručila da „ne želi još jedan Konkord“ — aludirajući na finansijski neuspešan supersonični projekat iz sedamdesetih. Uprkos skepticima, A320 je postao prvi evropski komercijalni avion koji je osvojio svet. Danas se sklapa u halama gde je nekada nastajao legendarni Concorde, a Airbus već planira da dodatno poveća proizvodnju u SAD i Kini.

Boeing je odgovorio novom verzijom 737NG, ali je Airbus 1992. dobio veliki podsticaj kada je United Airlines iznenada naručio A320. Posle toga, prodaje su eksplodirale. Međutim, Boeingov 737 MAX doneo je američkom gigantu teške godine — posle dve tragične nesreće 2018. i 2019, kompanija se našla u krizi iz koje se oporavlja pod novim direktorom Kelijem Ortbergom.

(Aero.rs)