Tramp preti Kini obustavom izvoza Boingovih delova i novim carinama

Napetosti između Vašingtona i Pekinga ponovo su eskalirale nakon što je američki predsednik Donald Tramp zapretio obustavom izvoza delova za Boingove avione u Kinu. Ova najava usledila je 10. oktobra 2025. godine, nakon što je Kina uvela ograničenja na izvoz retkih minerala — ključnih sirovina za američku visokotehnološku i vazduhoplovnu industriju.

Preporučujemo

Tramp je na konferenciji za novinare u Beloj kući poručio da Sjedinjene Države imaju „mnoge opcije“ kako bi odgovorile na kineske poteze. „Jedna od najvažnijih je avijacija. Oni (Kinezi) imaju mnogo Boingovih aviona i potrebni su im delovi, i mnoge druge stvari tog tipa“, rekao je Tramp. Dodao je da će SAD od novembra uvesti dodatne carine od 100% na uvoz iz Kine, što predstavlja najoštriji korak u trgovinskom sporu između dve sile od početka 2025. godine.

Prema izveštajima medija, pretnja se nadovezuje na ranije trgovinske tenzije između dve zemlje. Još u avgustu, Boing je bio u pregovorima o prodaji 500 aviona Kini — što bi bio prvi veliki ugovor u Trampovom mandatu. Analitičar Skot Hamilton iz kompanije Leeham Co. smatra da bi, čak i ako dogovor propadne, Boingova finansijska izloženost bila ograničena, ali ističe da bi svaki prekid isporuka delova imao ozbiljne posledice za globalno tržište avijacije.

Kineske avio-kompanije trenutno upravljaju flotom od oko 1.855 Boingovih aviona, uglavnom modela 737, i imaju čvrste narudžbine za još najmanje 222 letelice. Svaka zabrana isporuke rezervnih delova pogodila bi ne samo Boing, već i CFM International — zajedničko preduzeće GE Aerospacea i Safrana koje proizvodi motore LEAP za 737 MAX — kao i druge američke dobavljače motora i avionike za širokotrupne modele 777 i 787.

Dan pre Trampove izjave, američko Ministarstvo saobraćaja (DOT) predložilo je dodatnu meru koja bi kineskim avio-kompanijama zabranila prelete preko Rusije na linijama između SAD i Kine. U obrazloženju se navodi da je reč o „uravnotežavanju konkurentskog jaza“, jer američke kompanije, zbog sankcija Rusiji, ne mogu da koriste iste rute.

U Pekingu su Trampove pretnje ocenjene kao „neprijateljski gest“ i „pokušaj političkog pritiska“. Prema pisanju medija, kinesko ministarstvo trgovine najavilo je da će „preduzeti odgovarajuće kontramere ako SAD nastave s politikom ekonomskog zastrašivanja“.

Ekonomisti upozoravaju da bi sprovođenje američkih pretnji moglo naneti ozbiljnu štetu Boingu. Kompanija u portfelju ima oko 130 aviona namenjenih kineskim kupcima, što je oko 10% ukupnih narudžbina. Gubitak tog tržišta značio bi ne samo finansijski udar, već i dugoročni pad američkog uticaja na najvećem svetskom tržištu civilne avijacije, koje čini približno petinu globalne potražnje za novim avionima.

Iako mnogi ocenjuju da su Trampove izjave pre svega deo diplomatskog pritiska pred nastavak pregovora, sama mogućnost zabrane već je uticala na tržište. Boingove akcije zabeležile su pad, a investitori i dobavljači počeli su da procenjuju rizik od prekida isporuka. Stručnjaci dodaju da bi ovakav scenario mogao ubrzati napore Kine da ojača sopstvenu proizvodnju kroz projekat COMAC C919 i da dodatno poveća saradnju sa Erbasom.

Ako bi mere bile sprovedene, smatraju analitičari, Vašington bi mogao kratkoročno ostvariti politički efekat, ali bi dugoročno rizikovao gubitak pozicije u globalnoj avio-industriji — upravo onoj u kojoj su Boing i njegovi partneri decenijama simbol američke tehnološke moći.

(Aero.rs)