Cena avionskog goriva skočila 76% za dve nedelje: Avio-kompanije pod velikim pritiskom

Najnoviji podaci Međunarodnog udruženja za vazdušni saobraćaj (IATA – International Air Transport Association) pokazuju da se rast cena avionskog goriva ne zaustavlja, već se dodatno ubrzava iz nedelje u nedelju.

Prema podacima za nedelju zaključno sa 13. martom 2026, globalna prosečna cena Jet A-1 goriva dostigla je 175 dolara po barelu, što predstavlja rast od 11,2% u odnosu na prethodnu nedelju, kada je iznosila 157,41 dolar.

Preporučujemo

Međutim, još važniji je širi trend: za samo dve nedelje cena je skočila sa 99,40 na 175 dolara, što predstavlja povećanje od oko 76%. Ovakav skok spada među najbrže zabeležene u poslednjih nekoliko godina i direktno utiče na troškove poslovanja avio-kompanija širom sveta.

Najviše cene trenutno beleži Evropa i region ZND, gde je prosečna cena dostigla 191,95 dolara po barelu, dok su Afrika i Azija takođe iznad globalnog proseka. Severna Amerika za sada ostaje nešto ispod sa oko 162 dolara po barelu.

Istovremeno, cena sirove nafte tipa Brent porasla je na 97,27 dolara, ali dodatni pritisak dolazi iz rafinerijskog segmenta. Takozvani „crack spread“, odnosno razlika između cene sirove nafte i gotovog goriva, dostigao je 77,73 dolara, što ukazuje na snažan rast troškova prerade i ograničene kapacitete u lancu snabdevanja. Drugim rečima, ne poskupljuje samo nafta, već i proces njenog pretvaranja u avionsko gorivo.

Sličan trend beleži i Aerodrom Beograd (BEG), gde je prema dostupnim podacima cena goriva porasla za oko 59% u kratkom periodu, što dodatno povećava operativne troškove prevoznika koji lete iz Srbije. Međutim, prem podacima sa kojima raspolaže portal Aero.rs gorivo na beogradskom aerodromu je trenutno dosta jeftinije nego na mnogim aerdormima u Nemačkoj i Holandiji npr.

Za avio-kompanije, kod kojih troškovi goriva mogu činiti i do trećine ukupnih rashoda, ovakav razvoj događaja znači direktan finansijski udar.

Na primer, za uskotrupne avione poput Airbus A320, razlika u ceni goriva u odnosu na pre dve nedelje može iznositi između 2.500 i 4.000 dolara po letu. Kod širokotrupnih aviona poput Airbus A330, koji se koriste na dugolinijskim i interkontinentalnim linijama, taj dodatni trošak je višestruko veći i meri se desetinama hiljada dolara po letu.

U praksi, posledice su već vidljive. Prema pisanju švedskog lista Dagens Industri, avio-kompanija SAS suočava se sa ozbiljnim poremećajima u operacijama, pri čemu bi tokom aprila moglo biti otkazano najmanje 1.000 letova usled naglog skoka cena goriva. Istu informaciju preneli su i brojni skandinavski mediji i agencije, navodeći da su se cene avionskog goriva u kratkom periodu gotovo udvostručile, što stvara snažan pritisak na finansijske rezultate prevoznika.

Već su vidljive i šire reakcije industrije – pojedine avio-kompanije uvode doplate za gorivo, koriguju planirane letove ili privremeno ukidaju slabije popunjene linije. U takvom okruženju, prevoznici se nalaze između potrebe da očuvaju profitabilnost i zadrže konkurentne cene, što dodatno komplikuje planiranje mreže i kapaciteta.

Za putnike, to u praksi znači postepeni rast cena karata, naročito na interkontinentalnim linijama, ali i manji izbor termina na pojedinim rutama. Kratkoročno, moguće su i češće promene reda letenja kako bi se optimizovali troškovi.

U praksi, avio-kompanije detaljno planiraju gde i koliko goriva će se natočiti za svaki let, uzimajući u obzir razlike u cenama između aerodroma, takse i operativne uslove. Ova praksa, poznata kao optimizacija goriva ili „tankering“, može značiti da avion ponese više goriva sa aerodroma gde je cena niža, kako bi se smanjila potreba za skupljim točenjem na destinaciji.

Ipak, u internim uputstvima prevoznika jasno se naglašava da kapetan zadržava punu i neupitnu nadležnost nad konačnom količinom goriva za svaki let. Operativne i troškovne smernice imaju isključivo savetodavnu ulogu i ne mogu uticati na procenu potrebne količine goriva za bezbedno izvođenje leta.

Drugim rečima, iako kompanije optimizuju troškove gde god je to moguće, bezbednost i operativni minimumi uvek imaju apsolutni prioritet u odnosu na ekonomsku računicu.

Ako se ovakav trend nastavi i u narednim nedeljama, avio-industrija bi mogla da uđe u period najskupljeg avionskog goriva još od postpandemijskog oporavka, sa direktnim posledicama po cene karata, dostupnost letova i profitabilnost prevoznika.

(Aero.rs)