Brzo i nasilno: Kako se srušio Legacy 600 u kome je poginuo Prigožin i još devet osoba

Vazduhoplvni stručnjaci i poznavaoci kompleksne tematike nesreća u vazduhoplovstvu uglavnom se slažu da je skoro pa sigurno u pitanju delovanje neke razorne sile na strukturu aviona, bilo spolja ili iznutra.

Luksuzni poslovni mlaznjak Embraer Legacy 600 koji se juče srušio u Tverskoj oblasti i na čijem spisku putnika je bio vlasnik paravojne formacije Vagner Jevgenij Prigožin sve do poslednjih trenutaka pre nego što se strmoglavio ka zemlji leteo je, čini se, sasvim uobičajeno.

Ne sasvim potpune ali dovoljno detaljne informacije sa servisa za praćenje vazduhoplova - korišćeno je tzv MLAT pozicioniranje, u nedostatku preciznih ADS-B podataka o poziciji aviona - pokazuju da se Legacy posle poletanja sa moskovskog aerodroma Šeremjetovo (SVO) lagano penjao do visine od oko 8.500 metara (28.000 stopa, tzv. FL280).

Preporučujemo

Šta god da se dogodilo - dogodilo se prema svim do sada dostupnim pokazateljima - veoma brzo i veoma nasilno. Flightradar 24 navodi da je posle nekih petnaestak sekundi manjih nepravilnih promena visine avion počeo nekontrolisano da pada ka zemlji, ubrzavajući skoro pa sasvim vertikalno. U trenutku kada su prestali da stižu podaci imao je brzinu propadanja od preko 2.500 metara u minuti.

Činjenica da piloti nisu prijavili kontroli leta nikakav problem samo ide u prilog tvrdnji da je po zlu pošlo veoma brzo, sasvim moguće da su u pitanju bile sekunde.

Vazduhoplovni stručnjaci i poznavaoci kompleksne tematike nesreća u vazduhoplovstvu uglavnom se slažu da je skoro pa sigurno u pitanju delovanje neke razorne sile na strukturu aviona, bilo spolja ili iznutra.

Tu se potencijalni scenariji delimično razilaze - ukoliko je trup aviona dovoljno oštećen, na visini od 8.500 skoro pa sigurno dolazi do tzv. eksplozivne dekompresije, odnosno vazduh u avionu - pa samim tim i u plućima i telu putnika - zbog naglog pada pritiska u trenutku se višestruko širi uz najčešće fatalne posledice. Ne tako davno, iznad Ukrajine tu su sudbinu doživeli putnici i posada malezijskog aviona A330 na letu MH-17 koji je oboren sa zemlje raktenim PVO sisetmom Buk.

Druga opcija je da je ta "razorna sila" usmerena na npr. krila kao najveće noseće površine vazduhoplova ili neke fundamentalne za upravljanje i da je oštećenje toliko da posada ne može da uspostavi kontrolu nad avionom.

Primer oba scenarija u jednoj nesreći je sudar sudar britanskog aviona Trident i Mc Donnel Douglas DC-9 slovenačke Inex Adria Airways iznad Vrbovca u Hrvatskoj 1976. godine: Britanskom avionu je DC-9 krilom zasekao trup što je dovelo do eksplozivne dekompresije i smrti svih putnika i posade. Iako nije eksplodirao, DC-9 nije mogao da nastavi let zbog oštećenog krila. Niko iz oba aviona nije preživeo.

Snimak koji je podeljen na društvenim mrežama prikazuje avion - čini se bez jednog krila ili bar većeg njegovog dela - kako skroro pa vertikalno opada ka zemlji ostavljajući za sobom beli dim ili isparenja.

Šta je do toga moglo da dovede? Ako izuzmemo mogućnost da avioni explodiraju sami od sebe - u interesu istine i  to dešavalo poput udesa na letovima TWA800 i Swissair 111, mada su u pitanju bili veliki širokotrupni avioni  - isključivo sa tehničke strane gledano najrealnije opcije su ili neka vrsta sabotaže - podmetnute eksplozivgne naprave -  ili da je na avion ciljano dejstvovano od spolja.

Prigožinovi saborci su preko njma bliskih kanala komunikacije neposredno posle pada Legacyja "pustili u etar" informaciju da je avion oboren sa zemlje, navodno su snimili i beli trag od rakete.

Da bi se dejstvovalo na avion koji leti na 8500 metara postoje dva načina - sa zemlje ili iz drugog aviona. I u jednom i u drugom slučaju to nije nimalo jednostavna rabota - pogotovu na toj visini - i potrebna je više nego dobra i opremljenost i obulčenost da se tako neštu uradi. .  I tu par oblasti na letu između Moskve i Sankt Peterburga 

Ako se teorija o obaranju aviona - bilo sa zemlje ili manje veverovatno iz drugog aviona ispostavi tačnom, nažalost to ne bi bilo prvi put da se tako nešto dogodi odnosno da civilni avion bude pogođen i oboren.

Prvi napad na putnički avion zabeležen je još tridesetih godina za vreme sukoba Kine i Japana kada su putnički DC-2 sa 18 putnika i članova posade japanski avioni prisilili da se prinudno spusti kako bi izbegao napad. DC-2 je sleteo na vodu ali su japanski avioni pucali po njemu i tom prilikom su preživeli samo jedan pilot i dva putnika.

Očekivano za sukob globalnih razmera, ovakvi incidenti su učestali tokom drugog svetskog rata. Bilo je primera čak i da britanski lovci greškom pucaju na francuski putnički avion ili da sa zemlje bude otvorena vatra na "prijateljski" putnički avion.

Aeroflotov putnički Iljušin IL-12 oborio je pilot američkog F-86 Sabre iznad Severne Koreje. Avion je pao na kinesku teritoriju ponevšu u smrt 21 osobu.

Izraelski Lockheed Constallation na letu El Al 402 oborili su bugarski MiG-15 lovci na samoj granici sa Grčkom jer je ušao u bugarski vazdušni prostor a odbio je da sleti. Pet članova posade i 51 putnik su poginuli.

Jedan od bizarno tragičnih incidenata desio se 1978 godine u Južnoj Rodeziji (danas Zimbabve) kada su ZIPRA gerilske snage oborili lakim PVO sistemom Strela putnički Vicker Viscount Air Rhodesia. Od 56 putnika, njih 18 je preživelo pad aviona ali su veći deo njih ih borci ZIRPA ubili na zemlji. Saamo nekoliko meseci kasnije, ZIPRA je ostvarila svoj cilj iz prvog pokušaja: oboren je putnički avion pri čemu je poginulo 59 putnika.

Verovatno najpoznatije postavljanje bombe u avion bilo je ono u Pan American Boeing 747 koji je eksplodirao iznad Lokerbija u Škotskoj 1988. godine kada je poginulo 270 ljudi. Samo jedna osoba manje poginula je 1983 kada je sovetski lovački Suhoj iznad Sahalina oborio južnokorejski Boeing 747 na letu od Njujorka do Seula

Predsednici Ruande i Burundia izgubili su obojica živote kada je na sletanju u Kigali pogođen avion u kome su bili.

Šta god da se desilo juče na 8.500 metara iznad Tverske oblasti najverovatnije može da se rekonstruiše analizom informacija i podataka i na osnovu materijalnih dokaza: olupina je tu, nije nestala ili potonula, verovatno je i "crna kutija" koliko-toliko sačuvana.

Sa druge strane, obzirom na to ko je bio Prigožin, šta je Wagner i gde sve ima svoj uticaj i uopšte na sveobuhvatno turbulentan geostrateški položaj u kome se Ruska Federacija trenutno nalazi, mnogi već sumnjaju da će istraga nesreće u kojoj je poginulo deset osoba uključivati samo vazduhoplovnu forenziku.

(Aero.rs)