Ksian H-6, 66 godina u službi: Kineski veteran neba koji odbija da ode u penziju

Jedan od najstarijih bombardera koji se još uvek aktivno koristi u ratnim vazduhoplovstvima svakako je kineski H-6, koji je u naoružanju još od 1959. godine.

Radi se, zapravo o avionu koji je originalno nastao u Sovjetskom konstruktorskom birou Tupoljev - Tu-16 Bedžer (Badger - jazavac, op. aut.) i koji je prvi put isporučen Kineskoj narodnooslobodilačkoj armiji 1958.

Preporučujemo

Ubrzo nakon toga,  državna korporacija Ksian ( Xi’an Aircraft Industrial Corporation - XAC) započela je licenciranu proizvodnju aviona. Bombarderu je dodeljena oznaka H-6, a prvi "Made in China" avion je poleteo 1968. godine.

Ovaj bombarder i dalje čini značajan deo kineskog vazduhoplovstva. Do sada je proizvedeno oko 150 bombardera, a oko 120 ih je još uvek operativno. Poput američkog B-52 Stratofortresa, H-6 ima veoma dug operativni vek zahvaljujući svom dizajnu i svestranosti.

Teški vazduhoplov je najnovijim rešenjima prilagođen za nošenje modernog naoružanja, navodi portal 1945. Kinezi smatraju da će H-6 (i pored već spremljene "zamene") nastaviti da služi kao strateški, nuklearni bombarder, ujedno odvraćajući faktor i pomorski jurišni avion još izvestan broj godina, uprkos starosti.

H-6 je projekat na kom su zajednički radili stručnjaci iz Sovjetskog Saveza i Kine još od 1952. Saradnja je trajala čitavu deceniju, nakon što su zbog velikog sukoba Moskve i Pekinga zbog pobune u kineskoj provinciji Ili Kazak 1962. prekinuti svi projekti. Interesantno je da su se dve zemlje zbog te pobune 1969. čak ograničeno sukobile zbog spornih granica, ali su uspele da izbegnu potpuni rat.

Tokom godina, Kina je uspela da izveze ovaj avion u Egipat i Irak, ali ih ove dve zemlje više ne koriste: bombarderi isporučeni Kairu su završili na groblju aviona i u muzejskim postavkama, dok su četiri bombardera isporučena Iraku uništena tokom sukoba sa SAD.

Bombarder H-6 ima četvoročlanu posadu i pokreću ga dva turboventilatorska motora Soloviev D-30KP-2, svaki sa potiskom od 27.000 funti. Njegova maksimalna brzina iznosi 1.080 km/h, a krstareća brzina 768 km/h. Borbeni radijus iznosi 3.500 km.

H-6 sada može nositi raznovrsne rakete vazduh-zemlja, protivbrodske rakete, rakete koje se lansiraju iz vazduha, pa čak i hipersonične rakete, uključujući i nuklearno sposobne balističke rakete lansirane iz vazduha. Može nositi do 12.000 kg vođenih i nevođenih bombi, ali više ne nosi slobodno padajuće nuklearne bombe, jer ne bi mogao pouzdano da prodre u neprijateljski vazdušni prostor.

H-6 neće još dugo biti u službi; imao je dugu karijeru, ali Kina je već pronašla zamenu – H-20. Nedavne slike i snimci na društvenim mrežama prikazuju nevidljivi avion dijamantskog oblika, o kom je portal Aero.rs već pisao.

Kina očekuje da će H-20 postati operativan tokom 2030-ih. Pretpostavlja se da će imati domet od 16.000 km, što će omogućiti Kini da projektuje moć daleko izvan takozvanog "Drugog ostrvskog lanca" u okviru svoje strateške odbrambene doktrine.

Uz dopunu goriva u vazduhu, avion bi mogao da pokrije gotovo ceo svet. Pentagon je izjavio da se očekuje da će nositi i konvencionalno i nuklearno oružje i imati nevidljivi dizajn. Do tada, H-6 ostaje okosnica kineskih bombarderskih snaga. Sa unapređenim oružjem i opremom, Narodna Republika Kina koristi H-6 za zastrašivanje Tajvana.

Kineski bombarderi često ulaze u Identifikacionu zonu protivvazduhoplovne odbrane Tajvana (ADIZ) kako bi slali suštinski političke poruke protiv tajvanske težnje za nezavisnošću. Kina će Tajvan uvek smatrati delom svoje teritorije.

Najnovija varijanta, H-6K, nosi raketu YJ-12, koja u velikom broju može preopteretiti protivvazdušnu odbranu američke mornarice. YJ-12 ima veliki domet i izuzetnu brzinu (3 Maha). Njena bojeva glava dovoljno je snažna da uništi velike brodove. YJ-12 je takođe vrlo precizna, zahvaljujući inercijalnom navigacionom sistemu povezanom sa satelitskim navođenjem. Još jedna raketa koja privlači pažnju američke mornarice je takozvana "krstareća raketa ubica nosača aviona" – nuklearno sposobna CJ-10A, sa dometom od skoro 2.300 km.

Kina je jasno stavila do znanja da želi da njena vojska bude spremna za rat do 2027. godine. Takođe želi da preuzme Tajvan, po mogućstvu bez borbe, kako bi se dočepala njegove unosne industrije mikročipova. Zbog toga će Kina nastaviti sa provokacijama u tajvanskom vazdušnom prostoru, a bombarderi H-6, uz podršku lovaca, igraće ključnu ulogu u tome.

(Aero.rs)