Rusi 40 meseci od početka rata počeli da koriste Tu 160 u napadima na Ukrajinu

Posle gotovo tri i po godine od početka rata u Ukrajini, ruske Vazdušno-kosmičke snage (Воздушно-космические силы Российской Федерации) prvi put su upotrebile strateške bombardere Tu-160 u misijama protiv ciljeva protivnika.

Time su ovi avioni prvi put u istoriji učestvovali u borbenim dejstvima protiv neprijateljske države. Da budemo precizni: Tu-160 je (baš kao i Tu-95) korišćen i pre deset godina u napadu na džihadiste u Siriji, ali je Rusija zvanično tada bila "ispomoć" oružanim snagama sirijske vlade tadašnjeg predsednika Bašara al Asada.

Preporučujemo

Tupoljev Tu-95 intenzivno se koristi za lansiranje raketnih udara na ukrajinske ciljeve još od početka 2022. godine, ali Tu-160 do sada nije bio angažovan. Razlog za to su verovatno viši operativni troškovi i znatno manji broj aviona ovog tipa, što je podstaklo Vazdušno-kosmičke snage da sačuvaju ovu flotu.

I dalje nije poznato koje ciljeve je Tu-160 gađao u svom prvom borbenom angažovanju u ovom ratu, ali se navodi da su ispaljene krstareće rakete H-101 sa naprednim sposobnostima izbegavanja radarskog otkrivanja, navodi portal Military Watch.

Odluka da se Tu-160 uključi u borbene operacije možda je bila podstaknuta ozbiljnim gubicima koje je pretrpela flota Tu-95, koja je bila izložena intenzivnim napadima dronovima na više baza u sklopu ukrajinske operacije „Paukova mreža“, koju je sprovela bezbednosna služba SBU 1. juna, o kojoj je portal Aero.rs pisao.

Procene govore da je najmanje deset odsto flote od 60 bombardera Tu-95 uništeno u toj operaciji, ali je zapravo procenat verovatno veći, jer su pogođeni operativni primerci aviona, a ne oni koji su bili "parkirani" u liniji za remont i modernizaciju.

Upotreba Tu-160 može stoga predstavljati posledicu nedostatka Tu-95 bombardera, ali i poruku zvanične Moskve da ruska flota bombardera ostaje otporna i spremna da odgovori na eskalaciju. Iako Tu-160 do sada nije učestvovao u borbenim dejstvima, ukrajinske snage su više puta pokušale da gađaju njegovu glavnu operativnu bazu Engels-2, pri čemu je poslednji napad 6. juna izazvao veliki požar. Deo flote je nakon toga premešten na vazduhoplovnu bazu Anadir, jednu od najistočnijih tačaka azijskog kontinenta, a brojni analitičari veruju da je ova odluka doneta radi bolje zaštite bombardera usled pojačanih napada na njihove baze.

Tu-160, avion u kom je u februaru prošle godine leteo i Vladimir Vladimirovič Putin, Predsednik Ruske Federacije o čemu je izveštavao naš portal, je trenutno jedini strateški bombarder međukontinentalnog dometa koji se proizvodi u svetu, pošto je proizvodnja američkog B-2 završena još 2000. godine, dok novi američki B-21 i kineski H-20 još uvek nisu ušli u proizvodnju.

Gubici među bombarderima Tu-95 povećali su pritisak na rusku industriju da ubrza proizvodnju novije klase — Tu-160. Prvi Tu-160 izrađen u postsovjetskoj Rusiji poleteo je u januaru 2022. godine, a već u januaru 2023. najavljeno je značajno proširenje njegove proizvodnje.

Postoji i mogućnost da se dodatno odloži razvoj novog bombardera PAK DA sa stelth karakteristikama, koji je već skoro deceniju u zaostatku, što bi moglo da dovede do proširenja proizvodnje Tu-160 i povećanja ukupne flote sa trenutno planiranih 70 bombardera.

Očekuje se da će Tu-160 nastaviti da se postepeno modernizuje sve do 2050-ih i dalje, pri čemu će glavne nadogradnje biti usmerene na njegov arsenal. Među oružjem koje se planira integrisati navodno je i varijanta hipersonične krstareće rakete „Cirkon“ koja se lansira iz vazduha. U bliskoj budućnosti, intenzitet operacija Tu-160 u podršci ruskom ratnom naporu u Ukrajini verovatno će zavisiti od stanja flote Tu-95MS, kao i od brzine kojom se stariji avioni mogu modernizovati i vratiti u letno stanje.

(Aero.rs)