Bivši DJ, tattoo umetnica, poligraf i pijane kamiondžije: Novi detalji napada koji je ponizio Rusiju

Nekadašnji DJ, umetnica koja crta tetovaže, poligrafsko ispitivanje, vozač ubeđen da prevozi dronove za praćenje divljači i pomeranje plana zbog pijanstva ruskih kamiondžija – sve su to elementi napada ukrajinskih snaga na ciljeve duboko unutar Rusije, od kojih su mnogi tek nedavno otkriveni. Napad u junu ove godine čim je izveden ušao je u anale modernog ratovanja i šokirao kako Rusiju, tako i svet.

Operacija Paukova mreža (ukr. Павутиння) jedna je od prekretnica u sukobu koji traje već skoro četiri godine. Koordinisani napad – prema sadašnjim podacima – 117 dronova-kamikaza na četiri ruske vojne baze duboko u unutrašnjosti zemlje pokazao je da čak ni strateška nuklearna avijacija Kremlja, smeštena hiljadama kilometara od fronta, nije bezbedna.

Prema nekim informacijama, Ukrajinci su planirali da dodatno ponize Rusiju izvođenjem napada 9. maja, datuma sa dubokom istorijskom simbolikom u ruskoj državi i narodu – Dana pobede nad nacističkom Nemačkom. Ipak, logistički problemi, uključujući incident sa pijanim ruskim vozačima, odložili su izvršenje za skoro mesec dana.

Aero.rs je kada se napad dogodio detaljno izveštavao o njemu, a sada prenosimo nove kockice ovog veoma kompleksnog vojno-obaveštajnog mozaika, koje je prvi objavio američki Wall Street Journal a zatim i United24 Media.

DJ i umetnica: Artem i Katarina Timofejev

U centru operacije nalazi se ukrajinski par iz ruskog grada Čeljabinska – Artem i Katarina Timofejev. Artem je pre rata jedno vreme radio kao DJ, a Katarina kao umetnica tetovaža, prenose mediji. Oboje su bili aktivni učesnici Evromajdana 2013–2014. godine, masovnih protesta koji su srušili prorusku vladu u Kijevu ali i doveli do razvoja događaja koji je kulminirao ruskim napadom 2022. godine

Analiza njihovih ponašanja na društvenim mrežama, kako prenosi ruski list Izvestija (uz pomalo bizarnu napomenu da je Fejsbuk u vlasništvu Mete, koja je zabranjena u Rusiji), pokazuje da su se uglavnom družili sa predstavnicima kreativne inteligencije: dizajnerima, osobama iz marketinga, tatoo umetnicima i muzičarima.

Ruski izvori dovode Artema Timofejeva u vezu sa izvesnom Ekatarinom Koval, Ukrajinkom dobro pozicioniranom u bezbednosnim, diplomatskim i vojnim – čitaj obaveštajnim – strukturama koja je u jednom trenutku bila viđena i za zamenicu ministra odbrane.

U neobičnom obratu, par je 2018. godine otišao da živi u Rusiju. Artemovi roditelji – otac se bavi proizvodnjom brašna – pomogli su im u dobijanju ruskog državljanstva. Izvestija navodi da je Artem radio u očevoj firmi, ali se u oktobru “odjednom registrovao” kao preduzetnik za transport.

Kada je SBU pokrenula planiranje operacije Paukova mreža, Timofejevi su bili idealni kandidati – Ukrajinci koji žive u Rusiji, sa istorijom angažovanja protiv režima, ali dovoljno „čisti“ da prolaze kroz ruske bezbednosne provere.

Par je pozvan u Lavov. Tamo su podvrgnuti testu na poligrafu kako bi SBU proverila njihovu pouzdanost pre nego što im poveri jednu od najrizičnijih misija u ratu. Prošli su test. I ruska Federalna služba bezbednosti (FSB) ih je prema navodima WSJ ispitivala tri sata po povratku u Rusiju, ali na kraju nisu ništa posumnjali.

Logistička firma kao paravan

Nakon povratka u Čeljabinsk, Timofejevi su osnovali kompaniju koja se bavila logistikom. Zakupili su magacin i kancelariju, kupili kamione i zaposlili vozače. SBU je prethodno proverila svakog vozača – cilj je bio pronaći ljude koji su “dovoljno pouzdani, ali ne previše radoznali”.

U magacinu, tokom otprilike nedelju dana, par je sastavio oko 150 FPV dronova i osam lansirnih sistema. Dronovi, razvijeni od strane ukrajinskih inženjera, bili su veličine većeg tanjira i nosili su do 1,8 kilograma eksploziva. Svaki je imao pojačane komunikacione veze i bojevu glavu sposobnu da probije omotač aviona i detonira unutar rezervoara za gorivo.

Dronovi su bili sakriveni unutar drvenih konstrukcija koje su ličile na lovačke kolibe. Te kolibe bile su montirane u kontejnerima kamiona, sa krovovima koji su se mogli otvoriti daljinskim upravljanjem. Napajane su baterijama i solarnim panelima, omogućavajući operaterima u Ukrajini da ostanu povezani putem lokalnih mobilnih mreža.

"Dronovi za praćenje divljači"

Jedan od najdramatičnijih trenutaka operacije dogodio se na putu. Jedan vozač, nakon što je prešao prvih oko 300 kilometara od ukupno planiranih 3.200, primetio je da se krov njegove „kolibe“ pomerio, otkrivajući dronove unutra.

Šokiran, odmah je pozvao Artema Timofejeva. U komandnoj sobi SBU u Ukrajini nastala je panika. Svaki sekund bio je presudan. Vasilj Maljuk, šef SBU, brzo je smislio priču: naredio je Timofejevu da vozaču kaže da su to lovačke nastambe sa dronovima za praćenje divljači.

Priča je bila dovoljno uverljiva – ključni detalj bio je da, gledajući dronove odozgo, eksploziv nije bio vidljiv. Vozač je poverovao, sam popravio krov uz pomoć vozača traktora koji se tu zadesio i nastavio put. Nije znao da prevozi oružje koje će uništiti neke od najvrednijih ruskih aviona.

Tragedija sa kamionom i pijani ruski vozači

Nešto je ipak pošlo po zlu. Jedan kamion je imao električni kvar unutar kolibe. Vozač je prestao da se javlja na pozive. Ukrajinski zvaničnici kasnije su saznali da su požar i eksplozija uništili kolibu i usmrtili vozača. Postoji video snimak eksplozije jednog kamiona na sam dan napda.

Još jedan neočekivani problem bili su pijani vozači kamiona. Prema WSJ, ukrajinski planeri morali su da pomere datum napada jer su neki od lokalnih vozača angažovanih za transport bili “intoksinirani alkoholom”, što je činilo operaciju previše rizičnom.

Umesto planiranog 9. maja – Dana pobede, napad je izveden 1. juna.

117 dronova prema nuklearnoj avijaciji

Šef SBU Vasilj Maljuk lično je vodio operaciju iz komandne sobe u Ukrajini. Piloti dronova, među najiskusnijima u službi, proveli su dane u intenzivnoj obuci, ne znajući koja je njihova stvarna meta.

Tek neposredno pre napada, Maljuk im je otkrio pravi cilj: flotu ruskih strateških bombardera. Prikazao im je mape aerodroma i dijagrame koji su istakli najslabije tačke na avionima Tu-95, Tu-22M3 i drugima.

Kada su preostala četiri kamiona stigla na diskretne lokacije – često benzinske stanice u blizini vojnih baza u Murmansku, Irkutsku, Ivanovu i drugim regionima – krovovi koliba otvoreni su daljinski.

U noći između 31. maja i 1. juna, 117 dronova poletelo je prema svojim ciljevima.

Mete su bile neke od najvažnijih lokacija ruske nuklearne trijade: aerodrom Belaja u Irkutskoj oblasti, aerodrom Djagiljevo u Rjazanskoj oblasti, aerodrom Ivanovo Severni u Ivanovskoj oblasti i aerodrom Olenja u Murmanskoj oblasti.

Eksplozije su zabeležene i u blizini sedišta Severne flote u Severomorsku, gde se nalaze najsavremenije ruske nuklearne podmornice klase Jasenj-M.

Snimci pokazuju preciznost napada

Video-snimci objavljeni od strane SBU pokazuju ono što Wall Street Journal opisuje kao “neverovatnu preciznost operatera dronova”. Na jednom snimku sa kamere FPV drona jasno se vidi kako operater polako cilja i bira tačku udara – često krilne rezervoare za gorivo – na parkiranom bombarderu Tu-95.

Drugi snimak prikazuje ceo put drona, od kontejnera na kamionu do njegove mete. U audio-snimku iz komandne sobe čuje se Maljuk kako opisuje “neprijateljske strateške avione” koji gore na ruskoj bazi Belaja.

Šteta koja se meri milijardama dolara

Prema ukrajinskim podacima, u napadu je oštećeno ili uništeno više od 40 letelica, uključujući strateške bombardere i avione za rano upozorenje Berijev A-50 (AEW&C). Generalštab Oružanih snaga Ukrajine procenio je da je materijalna šteta veća od dve milijarde dolara, dok neki analitičari govore čak o sedam milijardi. Ipak, ove procene treba uzeti sa velikom rezervom, kako po pitanju vrednosti samih aviona, tako i toga šta je zapravo uništeno i da li su u pitanju bili operativni ili povučeni primerci.

Satelitski snimci koje su analizirali nezavisni stručnjaci potvrdili su da je najmanje 13 ruskih vojnih aviona uništeno ili teško oštećeno, prenosi WSJ. Među njima su bili bombarderi Tu-95 i Tu-22M3, kao i pomenuti A-50, uz ogradu da na snimcima deluju kao da su ranije povučeni iz upotrebe.

Uprkos pokušajima Moskve da minimizira značaj napada, Ministarstvo odbrane Rusije priznalo je da su požari izbili na aerodromima i da je nekoliko letelica “zahvaćeno vatrom”. Dodali su i da su “neki učesnici operacije uhapšeni”.

Agenti na vreme evakuisani

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski potvrdio je neposredno posle napada da su svi ljudi koji su učestvovali u pripremi operacije blagovremeno povučeni sa ruske teritorije.

Ruski izvori tvrde da su Katarina i Artem Timofejev nekoliko dana pre samog napada otišli u Kazahstan. Prema nezvaničnim informacijama, par Timofejev se trenutno nalazi u Ukrajini, navodi WSJ.

Prekretnica u savremenom ratovanju

Operacija Paukova mreža predstavlja prekretnicu ne samo u ukrajinsko-ruskom sukobu, već i u načinu vođenja savremenih ratova uopšte.

Ukrajinci su pokazali da uz dobru obaveštajnu pripremu, ciljevi hiljadama kilometara od fronta mogu biti pogođeni relativno jeftinim sredstvima. Pokazali su da čak ni strateška nuklearna avijacija, smeštena duboko u unutrašnjosti zemlje, nije bezbedna od malih, preciznih dronova – i to bez ubacivanja, i potrebe za uvek rizičnim izvlačenjem, sopstvenih snaga.

Napad 1. juna predstavlja verovatno veći udarac imidžu Rusije kao velike vojne sile i narativu da se „specijalna vojna operacija“ dešava negde daleko, nego što je naneta materijalna šteta, koja, naravno, nije zanemarljiva. Ovde je bitan detalj da je proizvodnja bombardera Tu-95MS i Tu-22M3 – koji u ovom ratu služe prvenstveno kao lansirne platforme za krstareće rakete – davno završena, te da je svaki izgubljeni primerak nenadoknadiv. Pitanje bezbednosti strateških objekata sada se nameće kao ključno, ne samo za Moskvu, već i za druge svetske sile.
(Aero.rs)

.