Pola mlazni avion, pola helikopter: Ovo je letelica budućnosti X-76, poleće za dve godine

Američka Agencija za napredna odbrambena istraživanja (DARPA) i kompanija Bell Textron objavili su da je po mnogo čemu revolucionarlna eksperimentalna letelica u okviru programa SPRINT ušla u fazu fizičke izgradnje, nakon što je uspešno okončana faza projekta pod nazivom kritični pregled dizajna (critical design review).

Letelica je zvanično dobila oznaku X-76 i kako stoje stvari razvijaće se u varijantama pilotoranog vazduhoplova, ali i bezposadne autonomne letelice.

Preporučujemo

Program SPRINT: brzina i nezavisnost od piste

Duže od sedam decenija, vojni planeri suočavaju se sa istim kompromisom: brzi avioni kojima je potrebna pista, ili spori helikopteri koji mogu da sleću svuda. Program SPRINT — SPeed and Runway INdependent Technologies - zajednički je projekat DARPA i Komande specijalnih operacija SAD (United States Special Operations Command), i njegova svrha je upravo da taj kompromis u velikoj meri pošalje u istoriju.

Izbor oznake X-76 nije slučajan. DARPA je svesno vezuje za 1776. godinu - godinu potpisivanja Deklaracije o nezavisnosti - i objavljuje je tačno u godini kada Amerika obeležava 250 godina postojanja.

"Bell je počastvovan oznakom X-76 i nastavkom duha američke inovacije", navide iz Bell Textron.

Svrstavanje u liniju X-aviona nije samo ceremonijalno: od legendarnog X-1, kojim je Čak Jeger 1947. probio zvučni zid, ova serija uvek je označavala granicu onoga što je tehnološki moguće. Bell ima posebno istaknuto mesto u toj istoriji — kompanija je razvijala XV-3, prvi konvertoplan koji je poleteo 1955, i XV-15 iz 1977, prototip koji je direktno doveo do nastanka V-22 Osprey, jedinog operativnog konvertoplana u operativnoj upotrebi službi SAD.

Stop/Fold tehnologija

Tehnički temelj X-76 počiva na Bellovom sistemu Stop/Fold. Letelica uzleće i sleće vertikalno zahvaljujući rotorima smeštenim na vrhovima krila. Kada pređe u horizontalni let, ti se rotori zaustavljaju, lopatice se sklapaju uz telo krila, a pogon preuzima klasični mlazni motor.

Na taj način eliminiše se aerodinamički otpor koji inače ograničava brzinu konvencionalnih konvertoplana. Ciljana brzina krstarenja iznosi između 741 i 834 kilometara na sat (400 do 450 čvorova).

Da bi se razumelo šta to znači u praksi: maksimalna brzina CV-22B Osprey, najsavremenijeg konvertoplana Komande specijalnih vazduhoplovnih operacija SAD (AFSOC), iznosi oko 519 km/h (280 čvorova). X-76 bi taj rekord trebalo da nadmaši za oko 40 do 60 odsto.

Bell navodi da je tehnologija skalabilna na letelice bruto mase od 1.800 do 45.400 kilograma.

Tok programa i faze ispitivanja

Program SPRINT formalno je pokrenut u novembru 2023. U prvoj fazi takmičile su se dve kompanije — Bell Textron i Aurora Flight Sciences, ogranak Boinga. U maju 2025. DARPA je izabrala Bell, a u junu iste godine potpisan je ugovor za faze 2 i 3.

Druga faza, u kojoj se program trenutno nalazi, obuhvata detaljan dizajn, proizvodnju i testiranje na tlu. Letna ispitivanja, predviđena fazom 3, planirana su za početak 2028.

"Predugo je pista bila ograničenje — davala je sa jedne strane brzinu, ali stvarala kritičnu ranjivost", smatra kapetan bojnog broda (commander) Jan Higgins Ratne mornarice SAD, menadžer SPRINT programa u DARPA.

"Sa SPRINT-om ne gradimo samo X-avion; gradimo opcije. Radimo na tome da imamo opciju iznenađenja, opciju brzog pojačanja i opciju brzine koja spašava živote, bilo gde na svetu, bez ikakve piste."

Strateški kontekst

Iza tehničkih specifikacija krije se šira strateška logika. Američka vojska već godinama razmišlja o tome kako bi izgledao sukob visokog intenziteta, naročito sa Kinom u Indo-Pacifičkom regionu, smatraju analitičari na zapadu.

U takvom scenariju konvencionalne baze i piste bile bi na meti neprijatelja od prvog dana. Letelica koja može da uzleti sa proplanka, palube broda ili improvizovane lokacije, i pritom leti brzinom mlaznjaka, korenito menja račun o preživljivosti i projekciji sile.

Isti argument važi i za Evropu i Bliski istok, gde rastući arsenali preciznog naoružanja sve više dovode u pitanje sigurnost konvencionalnih aerodroma.

Misije, varijante i istorijski izazovi

Misije koje se razmatraju obuhvataju transport specijalnih jedinica, izviđanje i nadzor, borbeno traganje i spasavanje posade (CSAR), ali i ofanzivne varijante.

Ilustracije koje je DARPA objavila uz zvaničnu najavu prikazuju dve varijante — bespilotni demonstrator X-76 i potencijalni operativni avion opcionalnog posadnog koncepta.

Istorijski kontekst nalaže oprez. SAD su od Drugog svetskog rata pokrenule na desetine programa za brze VTOL letelice — nijedan se nije uzdigao do operativne upotrebe, izuzev V-22 Osprey, koji i sam nije letelica visokih performansi u klasičnom smislu.

X-76 nije operativni avion, već prototip čija je svrha da dokaže ili opovrgne tehničku izvodljivost Stop/Fold koncepta. Ako letačke probe potvrde performanse, put do operativne letelice ostaje dug — verovatno još jedna decenija razvoja i odluka o nabavci.

Bell je svestan toga. "Bellov tim jedva čeka da vidi X-76 u letu i da ovu sposobnost donese našim vojnicima", dodao je Hurst.

(Aero.rs)