Zašto test piloti na komercijalnim avionima nose padobrane, a na redovnim letovima ne?

Test piloti u Erbusu (Airbusu) često nose padobrane tokom probnih letova, dok komercijalni piloti na redovnim linijama nemaju takvu opremu. Ovo može delovati neobično, ali razlog se krije u prirodi letova koje obavljaju. Testiranje novih aviona uključuje rizične manevre i scenarije koji se ne bi dogodili u uobičajenoj komercijalnoj upotrebi, zbog čega test piloti moraju biti pripremljeni na sve mogućnosti, uključujući i ekstremne situacije u kojima bi napuštanje letelice bilo jedina opcija.

Tokom prvih letova novog modela, avioni se podvrgavaju nizu rigoroznih testova kako bi se ispitalo njihovo ponašanje u različitim uslovima. Iako su simulacije i statička ispitivanja prethodno obavljena, prvi realni let uvek nosi određeni stepen neizvesnosti. Test piloti moraju proveriti upravljivost aviona, reakcije na ekstremne manevre, performanse motora i aerodinamičke granice. U pojedinim slučajevima, avion može ući u stanje iz kojeg se ne može povratiti, što zahteva hitno napuštanje letelice. Padobran u takvim situacijama postaje ključna sigurnosna mera, omogućavajući pilotima da se izbave iz potencijalno katastrofalnog scenarija.

Preporučujemo

Foto: Airbus.com

Pored toga, testovi često uključuju simulacije otkaza motora, strukturalnih opterećenja i novih tehnologija, što može dovesti do neočekivanih problema. Iako su avioni projektovani da izdrže ekstremne uslove, testiranje novih sistema u realnim situacijama uvek nosi određeni rizik. Padobrani omogućavaju pilotima dodatnu sigurnost u slučaju da avion postane neupotrebljiv tokom testiranja.

Sa druge strane, komercijalni piloti na redovnim letovima ne nose padobrane jer su avioni u tom trenutku već prošli kroz stroge sertifikacione procese i dokazano su bezbedni za upotrebu. Avionski sistemi su dizajnirani da izdrže širok spektar nepredviđenih situacija, a piloti su obučeni za hitne procedure koje uključuju sigurno prinudno sletanje čak i u slučajevima ozbiljnih kvarova. Moderne letelice mogu nastaviti let i sa motorima koji su otkzali, a situacije koje bi zahtevale napuštanje aviona u letu praktično ne postoje.

Foto: Shutterstock

Još jedan važan faktor je nemogućnost bezbednog iskakanja iz komercijalnog aviona. Putnički avioni lete na visinama između deset i dvanaest hiljada metara, pri velikim brzinama i ekstremno niskim temperaturama. Otvaranje vrata u takvim uslovima bilo bi gotovo nemoguće, a i ako bi neko uspeo da napusti avion, jaka struja i nedostatak kiseonika predstavljali bi smrtonosnu pretnju. Zbog toga su hitne vanredne procedure daleko efikasnije od same ideje o korišćenju padobrana.

Čak i kada bi postojala mogućnost da se piloti i putnici opreme padobranima, to ne bi imalo smisla iz praktičnih razloga. Putnički avioni nisu projektovani da omoguće sigurno napuštanje kabine u letu, dok bi pokušaj organizovanog iskakanja više stvorio haos nego što bi pomogao u kriznoj situaciji. Umesto toga, putnici se upućuju pre leta da prate uputstva posade u slučaju prinudnog sletanja, što se kroz istoriju avijacije pokazalo kao mnogo sigurnija alternativa.

Padobrani su, dakle, rezervisani za test pilote koji rade u ekstremnim uslovima i pomažu u unapređenju aviona pre nego što oni postanu deo redovnog saobraćaja. Jednom kada letelica prođe sve faze testiranja i sertifikacije, smatra se dovoljno pouzdanom da ni piloti ni putnici ne moraju razmišljati o napuštanju aviona u letu. Avio-saobraćaj ostaje najsigurniji vid transporta upravo zahvaljujući detaljnim testiranjima i strogim bezbednosnim standardima, koji eliminišu potrebu za padobranima u svakodnevnim letovima.

Foto: Shutterstock

Zanimljive činjenice o padobranima i putničkim avionima

Iako padobrani nisu deo standardne opreme na komercijalnim letovima, postoje retki slučajevi kada su korišćeni u vezi sa putničkim avionima. Jedan od najpoznatijih incidenata u avijaciji povezanih sa padobranima dogodio se 1971. godine kada je nepoznati otmičar, poznat kao D. B. Cooper, iskočio iz otetog Boeinga 727 sa padobranom i nikada nije pronađen a priču o njemu ste mogli da čitate i na portalu Aero.rs. On je prisilio posadu da mu obezbedi novac i četiri padobrana pre nego što je avion napustio na zadnjim stepenicama iznad planinskog područja na severozapadu SAD-a. Njegov identitet i sudbina ostali su misterija do danas.

Još jedan zanimljiv primer dolazi iz civilne avijacije – Douglas DC-9, poznat kao “The Flying Exit”, koji je korišćen za vojnu i civilnu obuku padobranaca. Ova letelica je modifikovana tako da omogući padobranske skokove direktno iz putničke kabine, ali to je specifična primena za vojsku i sport, ali ne i za komercijalne letove.

Takođe, Erbas i Boing test piloti prolaze kroz specijalne programe obuke u kojima uče kako da koriste padobrane i napuste avion u ekstremnim situacijama. Njihova obuka uključuje skokove iz aviona i helikoptera kako bi se osigurala njihova spremnost za hitne slučajeve tokom testiranja novih letelica.

Sve ove priče dodatno potvrđuju da, iako padobrani imaju svoju primenu u specijalnim okolnostima, oni nisu ni praktični ni neophodni u komercijalnom avio-saobraćaju. Zahvaljujući visokom nivou sigurnosti i efikasnim procedurama u hitnim slučajevima, avio-industrija ne vidi potrebu za njihovim uvođenjem na redovne, komercijalne letove.

(Aero.rs)