Ovo je 10 najvećih avionskih nesreća u istoriji svetskog komercijalnog vazduhoplovstva

I pored toga što u medijima - poneki put previše senzacionalistički - možete pročitati vesti o vazduhoplovnim nesrećama, činjenica je da je letenje i dalje - najsigurniji način putovanja: prema poslednjim podacima, šanse da doživite nesreću u vazduhu su 1:11 miliona, dok šanse da iskusite saobraćajnu nesreću na drumu - 1:5.000.

Nažalost, istorija vazduhoplovstva je isprekidana razornim udesima koje su odnele hiljade života i u osnovi promenile način na koji avio-industrija pristupa bezbednosti.

Sigurno je da će i nedavna nesreća u Ahmedabadu i pored tragičnog ishoda, promeniti neki parametar u komercijalnom avio-saobraćaju.

Nažalost, ovih deset tragičnih događaja koje danas navodimo služe, kako piše portal Aviationa2z kao podsetnik na delikatnu ravnotežu između ljudske genijalnosti i sila prirode, tehnologije i ljudske slabosti koje upravljaju letom.

1. Nesreća na aerodromu Tenerifi

Najsmrtonosnija avionska nesreća u istoriji dogodila se 27. marta 1977. godine na aerodromu Los Rodeos (TFN) na Kanarskim ostrvima. O ovoj nesreći mogli ste pročitati više i u posebnom tekstu objavljenom na našem portalu: Dva džambo džeta koji su bili u flotama KLM-a i Pan Ama sudarila su se na pisti tokom poletanja, pri čemu je poginulo 583 ljudi.

Niz događaja počeo je kada su oba aviona bila preusmerena na mali aerodrom na Kanarskim ostrvima zbog terorističkog incidenta na aerodromu Gran Kanarija (LPA). Gusta magla obavila je  aerodrom, ozbiljno ograničivši vidljivost i stvorivši haotične uslove za kontrolu letenja. Vremenom, vidljivost je spala na minimum, a komunikacija između kontrolnog tornja i aviona koji je trebalo ponovo da polete postajala je sve teža.

Avion KLM-a, kojim je komandovao kapetan Jakob van Zanten, započeo je poletanje dok je Boing 747 kompanije Pan Am još uvek rulao po istoj pisti. Uprkos očajničkim radio-pozivima i poslednjim pokušajima izbegavanja sudara, tragedija je bila neizbežna.

Ova katastrofa je revolucionisala protokole komunikacije u avijaciji širom sveta. Industrija je uvela standardizovanu terminologiju, poboljšane radarske sisteme na tlu i unapređene obuke za upravljanje resursima posade.

2. Let 123 kompanije Japan Airlines

Dana 12. avgusta 1985. godine zabeležen je jedan od najmračnijih dana u istoriji avijacije kada se Boing 747 na letu 123 kompanije Japan Airlines (JL) srušio na planinu Takamagahara, usmrtivši 520 ljudi, što ga čini najsmrtonosnijom nesrećom jednog aviona u istoriji.

Avion Boeing 747SR leteo je od Tokija (HND) ka Osaki (KIX) kada je došlo do katastrofalnog kvara zadnjeg pregradnog zida, što je izazvalo brzu dekompresiju i gubitak hidrauličke kontrole.

Zid je sedam godina ranije, nakon incidenta pri sletanju bio nepravilno popravljen. Loša popravka stvorila je koncentraciju naprezanja, što je dovelo do zamora materijala i potpune strukturalne katastrofe. Tokom 32 mučna minuta, posada se herojski borila da kontroliše avion dok se ovaj nekontrolisano okretao i prevrtao na nebu. Ipak, avion se srušio na planinsko područje.

Ova tragedija je naglasila kritičnu važnost ispravnih procedura održavanja i kontrole kvaliteta u avio-industriji. Rezultat su bile pojačane inspekcijske procedure, bolje tehnike popravki i stroži nadzor nad servisnim operacijama širom sveta.

3. Sudar u vazduhu kod Čarkhi Dadrija

Nebo iznad Indije bilo je mesto jedne od najrazornijih vazdušnih nesreća 12. novembra 1996. godine. Boing 747 kompanije Saudi Arabian Erlajns (SV) na letu 763 sudario se sa Iljušinom Il-76 kompanije Kazahstan Erlajns (KZ) na letu 1907, u blizini Nju Delhija.  Svi 349 putnika i članova posade iz oba aviona poginuli su u sudaru.

Nesreća se dogodila kada kazahstanska posada nije održavala dodeljenu visinu i spustila se u putanju saudijskog aviona. Jezik i nedovoljno poznavanje engleskog jezika doprineli su pogrešnoj komunikaciji sa kontrolom leta. Ova nesreća je ukazala na opasnosti jezičkih barijera u međunarodnoj avijaciji i potrebu za standardizovanom komunikacijom.

Kao odgovor na nesreću, Indija je uvela obaveznu instalaciju sistema za izbegavanje sudara u vazduhu (TCAS) na svim komercijalnim avionima u svom vazdušnom prostoru. Takođe je pojačana primena zahteva za znanje engleskog jezika kod međunarodnih pilota.

4. Let 163 kompanije Saudi Arabian Airlines

Dana 19. avgusta 1980. godine, avion kompanije Saudi Arabian Erlajns (SV) na letu 163 zahvatio je požar u teretnom prostoru nedugo nakon poletanja iz Rijada. Iako je avion Lokid L-1011 uspeo da se vrati na aerodrom i sleti bezbedno, svi 301 putnik i član posade preminuli su od gušenja dimom i toksičnim isparenjima. Ovoj tragediji Aero.rs posvetio je poseban tekst koji možete pročitati ovde. 

Tragedija se dogodila jer je posada odložila evakuaciju, dozvolivši da smrtonosni dim ispuni kabinu. Avion je stajao na pisti nekoliko minuta pre nego što su spasioci stigli, ali tada je već bilo kasno. Nesreća je dovela do temeljne promene u procedurama za vanredne situacije i ukazala na važnost brze evakuacije nakon požara u avionu. Poboljšani su sistemi za gašenje požara, unapređena obuka posade za hitne slučajeve i uvedeni stroži protokoli za evakuaciju.

5. Let MH17 kompanije Malaysia Airlines

Obaranje aviona let MH17 kompanije Malezija Erlajns (MH) 17. jula 2014. godine šokiralo je svet i odnelo 298 nedužnih života. I o ovoj nesreći mogli ste da pročitate tekst prošle godine na našem portalu. Boing 777 je leteo na relaciji Amsterdam (AMS) – Kuala Lumpur (KUL) kada ga je projektil zemlja-vazduh pogodio iznad istočne Ukrajine, gde su se vodile borbe između ukrajinskih snaga i proruskih separatista.

Avion je leteo na visini od 10.000 metara, uobičajenoj za komercijalne letove, kada je pogođen sistemom Buk. Krhotine su bile razbacane po širokom području, što je značajno otežalo potragu i istragu. Međunarodne istrage su kasnije zaključile da je projektil ispaljen sa teritorije pod kontrolom separatista.

Ova tragedija je istakla rizike preleta preko ratnih zona i dovela do poboljšane razmene obaveštajnih podataka između avijacijskih i vojnih vlasti. Avio-kompanije širom sveta su uvele strože protokole za planiranje ruta kako bi izbegle rizične vazdušne prostore.

6. Let 655 kompanije Iran Air

Jedna od najkontroverznijih avionskih nesreća dogodila se 3. jula 1988. godine kada je Erbas kompanije Iran Air (IR) na letu 655 oboren od strane američkog ratnog broda USS Vinsenes iznad Persijskog zaliva. Erbas A300 je prevozio 290 putnika i članova posade na redovnom domaćem letu kada su ga pogodila dva projektila zemlja-vazduh.

Posada broda pogrešno je identifikovala civilni avion kao iranski borbeni F-14 Tomket, iako je avion leteo po standardnoj civilnoj ruti i emitovao signal na civilnim frekvencijama. Nesreća se dogodila tokom povišenih tenzija između SAD i Irana, što je dodatno doprinelo haosu.

Ovaj incident doveo je do značajnih promena u vojnim pravilima o upotrebi sile i boljoj koordinaciji između vojnih i civilnih vazdušnih vlasti. Takođe je naglašena važnost pozitivne identifikacije letelice pre bilo kakve vojne akcije.

7. Let 191 kompanije American Airlines

Najsmrtonosnija avionska nesreća u istoriji Sjedinjenih Američkih Država dogodila se 25. maja 1979. godine kada se let 191 kompanije American Airlines (AA) srušio ubrzo nakon poletanja sa aerodroma O’Hare u Čikagu (ORD).

Avion McDonnell Douglas DC-10 izgubio je levi motor tokom poletanja, što je izazvalo nekontrolisano prevrtanje i pad u obližnje polje. Poginulo je 271 ljudi u avionu i dvoje na tlu.

Istraga je pokazala da je do odvajanja motora došlo zbog pukotine na nosaču motora, koja je nastala kao posledica nepravilnih procedura održavanja koje su stavljale preveliki stres na strukturu.

Ova nesreća je dovela do značajnih izmena u procedurama održavanja, naročito u vezi sa uklanjanjem i ugradnjom motora, kao i do poboljšanja dizajna kako bi se sprečile havarije zbog pojedinačnih tehničkih tačaka otkaza.

8. Let 103 kompanije Pan Am

Bombaški napad na let 103 kompanije Pan Am (PA) iznad Lokerbija u Škotskoj, 21. decembra 1988. godine, ostao je zapamćen kao jedan od najgnusnijih terorističkih napada u avijaciji. Boeing 747 uništen je eksplozijom plastičnog eksploziva skrivenog u radio-kaseta plejeru, pri čemu je poginulo 259 ljudi u avionu i 11 meštana na tlu.

Istraga je utvrdila da su iza napada stajali libijski obaveštajci, što je dovelo do godina međunarodnih tenzija i sankcija. Otkriveni su veliki propusti u kontroli prtljaga i usaglašavanju putnika i njihovog prtljaga na aerodromima.

Ova tragedija je dovela do revolucionarnih promena u avio-bezbednosti – uključujući poboljšane tehnologije za proveru prtljaga, strožu identifikaciju putnika i sigurnosne protokole u vazduhoplovstvu širom sveta. Bila je to prekretnica u pristupu borbi protiv terorizma.

9. Let 182 kompanije Air India

Dana 23. juna 1985. godine, let 182 kompanije Air India (AI) uništen je eksplozijom bombe dok je leteo iznad Atlantskog okeana, pri čemu je poginulo svih 329 ljudi u avionu. Avion Boeing 747 leteo je na relaciji Toronto (YYZ) – Delhi (DEL) kada je eksplozivna naprava aktivirana u teretnom prostoru, uzrokujući raspad aviona i njegov pad u okean.

Napad je povezan sa ekstremistima iz redova Sika koji su želeli osvetu zbog indijske vojne akcije u Zlatnom hramu u Amricaru.

Istraga je pokazala ozbiljne bezbednosne propuste i neuspehe obaveštajnih službi koji su omogućili teroristima da unesu bombu.

Ova nesreća je dovela do pojačanih kontrola prtljaga, boljeg usaglašavanja putnika i prtljaga, kao i bolje saradnje između obaveštajnih agencija i avio-bezbednosnih vlasti. Pokazala je da su pretnje terorizma u avijaciji globalne.

10. Let 990 kompanije EgyptAir

Pad aviona let 990 kompanije EgyptAir (MS) 31. oktobra 1999. godine ostaje jedna od najkontroverznijih avionskih nesreća u istoriji. Boing 767 se srušio u Atlantski okean ubrzo nakon poletanja sa aerodroma JFK u Njujorku, pri čemu je poginulo svih 217 ljudi u avionu.

Američki istražitelji zaključili su da je kopilot namerno srušio avion, dok su egipatske vlasti tu tvrdnju osporile. Podaci iz crne kutije pokazuju da je autopilot isključen, a avion bačen u strmoglavi ponor dok je kapetan bio van kabine. Ponašanje kopilota tokom pada ukazivalo je na moguće samoubilačke namere, iako su egipatski istražitelji tvrdili da je do pada došlo zbog mehaničkog kvara.

Ovaj incident je naglasio značaj psiholoških provera pilota i praćenja mentalnog zdravlja. Takođe su uvedene strože sigurnosne mere u kokpitima i unapređene procedure za rešavanje psiholoških problema posade.

(Aero.rs)