Ovo je avion koji se srušio u Kentakiju: MD-11 može da nosi i više od 90.000 kilograma tereta

Teretni avion koji se juče — noćas po evropskom vremenu — srušio neposredno posle poletanja sa aerodroma Mohamed Ali (Muhammad Ali) u Luivilu (SDF), savezna država Kentaki, SAD, bio je McDonnell Douglas MD-11, proizveden 1991. godine.

U pitanju je veliki tromotorac, proizveden kao dugolinijski širokotrupni putnički avion koji je kasnije modifikovan u teretnu varijantu. Prvobitno je isporučen tajlandskom Thai Airways, a posle kargo modifikacije preuzeo ga je UPS (United Parcel Service) sredinom 2006. godine, od kada leti u njihovoj floti.

Preporučujemo

Ono što je za sada poznato jeste da se avion, na letu 5X2975, podigao tek nekoliko desetina metara, a da je poslednji signal dobijen pri brzini od 184 čvora (340 km/h) i visini 0. Let je krenuo za Honolulu (HNL) na Havajima, prosečnog trajanja oko 8,5 časova, što navodi na zaključak da je bio pun goriva koje je planulo prilikom udara u zemlju.

Na snimcima se vidi da se gorivo i rasulo i zapalio duž putanje pada aviona.

Avion MD-11 predstavlja evoluciju modela McDonnell Douglas DC-10 — kompanija McDonnell Douglas Corporation pokrenula je program nove tromotorne širokotrupne letelice krajem 1980-ih godina, upravo zato što je DC-10 smatrao da je dostigao svoje granice u pogledu performansi i efikasnosti.

Program je zvanično pokrenut 30. decembra 1986. godine, sa ciljem da se ponudi tip aviona koji će moći na dužim linijama, uz bolju ekonomičnost, služiti kako putničkim tako i teretnim potrebama. Prvi primerci su isporučeni početkom 1990. godine.

U razvoju je MD-11 imao za osnovu strukturu DC-10-30, ali je trup produžen za oko 5,7 m i uveden je niz aerodinamičkih poboljšanja, kao što su krilni završeci (winglets) i unapređena upravljačka avionika. Uprkos ambicijama, MD-11 nije sasvim ostvario predviđene performanse u putničkoj varijanti — neke ocene ga čak smatraju komercijalnim neuspehom u tom segmentu.

Avion je ušao u proizvodnju u periodu kada je kompanija McDonnell Douglas bila u procesu integracije sa Boeingom (Bojing) — proizvodnja je formalno završena krajem 1990-ih, a poslednja isporuka izvršena je oko 2001. godine.

Model MD-11 je tromotorni širokotrupni avion sa jednim motorom u repu i dva motora ispod krila — naslednik DC-10 serije. Dužina letelice iznosi oko 61,20 m, a raspon krila oko 51,70 m.

Avion je imao maksimalnu poletnu masu (MTOW)  oko 296 tona. Letelica je imala stakleni kokpit (glass cockpit) sa šest CRT ekrana, naprednim sistemom upravljanja i novijom avionikom.

Glavna karakteristika su krilni završeci, koji su doprineli smanjenju aerodinamičkog otpora i poboljšanju potrošnje goriva. U verziji ER (Extended Range) predviđen je povećan dolet za još duže linije.

U putničkoj konfiguraciji, avion je mogao da primi do oko 331 putnika. Razvijen je u više varijanti: putnička (MD-11), sa produženim doletom (MD-11ER), teretna (MD-11F) i kombinovana (combi).

Teretna varijanta MD-11F postala je naročito uspešna — usled rasta globalnog teretnog saobraćaja, veliki logistički operatori prihvatili su MD-11 kao pouzdanu radnu platformu. Teretni model nudi veliki korisni teret - u zavisnosti od konfiguracije i dužine leta i do više od 90.000 kg - i dobru ekonomičnost za velike razdaljine uz visoko opterećenje.

Među najznačajnijim korisnicima bili su FedEx Express, UPS, Lufthansa Cargo i drugi specijalizovani teretni operatori. Putnička upotreba bila je kraća — mnogi avioni tokom 2000-ih prebačeni su u teretni saobracaj ili povučeni iz upotrebe.

U putničkoj varijanti korisnici su uključivali kompanije kao što su Finnair, kao i Swissair, Korean Air i Varig.

MD-11 nije bio imun na nesreće. Beleži se 50 ozbiljnih incidenata, od toga 11 hull-loss događaja sa smrtnim ishodom. Američki regulator navodi da je MD-11 imao najviši broj slučajeva tvrđeg sletanja među 27 velikih zapadnih putničkih aviona — 5,63 po milion ciklusa leta.

McDonnell Douglas MD-11 zauzima specifično mesto u istoriji avijacije. Sa jedne strane, predstavlja tehnološki napredak u odnosu na DC-10 — produžen trup, krilni završeci, bolja aerodinamika, moderniji kokpit i sposobnost dužih letova. Sa druge strane, putnička eksploatacija nije ispunila očekivanja, pa se avion brzo pomerio ka teretnoj upotrebi.

U cargo segmentu, MD-11 je ostao uspešan — značajan korisni teret, dobre performanse i globalni raspon učinili su ga važnim za logističke kompanije širom sveta. U tom smislu, MD-11 je opravdao svoju ulogu i pružio dugogodišnju vrednost.

MD-11 ostaje primer „prelaznog modela“ — između starijih generacija širokotrupaca i modernih dvomotornih dugolinijskih aviona koji su ga nasledili.

(Aero.rs)