Da li je Rajaner mogao da sačeka putnike: 89 osoba ostavljeno zbog zastoja na pasoškoj kontroli

Slučaj koji se dogodio na aerodromu Lanzarote (Lanzarote Airport – ACE) otvorio je pitanje granice između operativne discipline i odgovornosti prema putnicima. Avio-kompanija Rajaner (Ryanair) poleteo je ka Bristolu (Bristol Airport – BRS) sa samo 90 putnika u avionu tipa Boeing 737-800, dok je 89 ostalo na terminalu zbog višesatnih redova na pasoškoj kontroli.

Preporučujemo

Let FR4756, planiran za sredu 25. februara 2026. godine u 15.15 po lokalnom vremenu, poleteo je u 16.28. Iako je već kasnio više od sat vremena, izlaz za ukrcavanje zatvoren je bez čekanja preostalih putnika, uz obrazloženje da se nisu pojavili na gejtu na vreme. Kompanija je saopštila da su zastoji na graničnoj kontroli van njene nadležnosti i da putnici koji ne stignu do zatvaranja izlaza nemaju pravo na ukrcavanje.

Pravna osnova nije isto što i dobra praksa

Formalno gledano, prevozilac je u pravu. Poslednji poziv za ukrcavanje predstavlja jasan operativni rok. Ako putnik nije prisutan, kompanija ima pravo da zatvori let i nastavi dalje, naročito kada se uzmu u obzir ograničenja radnog vremena posade i lančani efekat na ostatak mreže.

Ali postavlja se drugo pitanje: da li je odluka da se ostavi gotovo polovina putnika na aerodromu u skladu sa dobrom operativnom procenom? U trenutku kada je let već kasnio više od sat vremena, dodatno čekanje od 15 ili 20 minuta verovatno ne bi dramatično promenilo raspored u Bristolu, ali bi izbeglo reputacioni udar koji sada prati ovaj slučaj.

Rajaner je poznat po agresivnom modelu optimizacije vremena na zemlji, sa ciljem zadržavanja aviona od oko 25 minuta između sletanja i narednog poletanja. Taj model funkcioniše dok su svi elementi lanca pod kontrolom. Pasoška kontrola, naročito na aerodromima sa velikim brojem letova ka Ujedinjenom Kraljevstvu, to često nije.

Sistem van šengenskog režima kao usko grlo

Aerodrom Lanzarote jedan je od prometnijih na Kanarskim ostrvima, sa više od sedam miliona putnika godišnje. Nakon izlaska Velike Britanije iz Evropske unije, britanski letovi prolaze kroz vanšengenske trake, koje u špicevima postaju ozbiljno usko grlo.

Prema izveštajima lokalnih medija, redovi su tog dana trajali satima. Ako je gotovo 180 putnika bilo rezervisano na istom letu, jasno je da problem nije bio izolovan na nekoliko pojedinaca koji su zakasnili iz ličnih razloga. U takvoj situaciji, insistiranje na striktnoj primeni pravila bez ikakve fleksibilnosti deluje kao poslovna odluka doneta isključivo iz perspektive zaštite sopstvene operativne efikasnosti.

Reputacija nasuprot tačnosti

Ovo nije prvi put da se Rajaner suočava sa kritikama zbog rigidne primene sopstvenih pravila. Kompanija se poziva na pravnu ispravnost i doslednost proceduri. Međutim, tržište sve više reaguje na percepciju odnosa prema putnicima, naročito u situacijama kada su okolnosti van njihove kontrole.

Ako se potvrdi da su putnici stigli na aerodrom na vreme, ali su ostali zaglavljeni u redovima koje upravlja država, postavlja se pitanje da li je teret posledica trebalo da padne isključivo na njih.

Ovaj slučaj ogoljava model poslovanja koji počiva na maksimalnoj iskorišćenosti svakog minuta i minimalnoj toleranciji na poremećaje. Kada sistem funkcioniše bez zastoja, takav pristup donosi visoku efikasnost. Ali čim se pojavi usko grlo van kontrole prevozioca, poput pasoške kontrole, prostor za prilagođavanje gotovo da ne postoji.

Rajaner je formalno postupio u skladu sa sopstvenim pravilima i važećim propisima, ali ostaje dilema da li je odluka bila razumna iz ugla odnosa prema putnicima i dugoročne reputacije. Da li je postupio mudro, to je pitanje na koje će odgovor dati putnici.

(Aero.rs)