Pet neverovatnih otmica aviona: Od 53 godine nerešene misterije do strašnog nasilja

Uvođenjem provera okončano je „zlatno doba otmica“, a sa 305 otmica koliko je zabeleženo između 1968. i 1972. godine, broj je pao na oko 20–40 godišnje

Pre više od pola veka - provere na aerodromima su bile vrlo retke. Zapravo, uvedene su tek nakon što je otet avion na letu 49 kompanije Southern Airways u novembru 1972. godine, nakon čega je Savezna uprava za avijaciju (FAA) zatražila da se aerodromska bezbednost pojača, što je urađeno 5. januara 1973.

Preporučujemo

U četiri godine koje su prethodile tom datumu, u Sjedinjenim Američkim Državama je zabeleženo 130 otmica aviona, pri čemu su zahtevi da avioni budu preusmereni na Kubu bili među najčešćim razlozima napada. Uvođenjem provera okončano je „zlatno doba otmica“, a sa 305 otmica koliko je zabeleženo između 1968. i 1972. godine, broj je pao na oko 20–40 godišnje, prema podacima sa sajta Our World in Data.

Ipak, tokom sedamdesetih, osamdesetih i devedesetih godina su se desili neki od najbrutalnijih događaja u avijaciji. Tek nakon terorističkih napada 11. septembra u SAD, kako navodi Aerotime u svojoj analizi, strožija pravila bezbednosti: zajedno sa napretkom u tehnologiji, konačno je broj otmica aviona sveden na izuzetno retke događaje.

Prva zvanična otmica

Iako je prva otmica aviona zabeležena 1919, kada je mađarski baron Franz Nopcsa von Felső-Szilvás oteo avion kako bi izbegao suđenje u Pešti, s obzirom na to da zvanični datum nije poznat - za prvu istraživanu međunarodnu otmicu sa taocima proglašena je ona koja se dogodila 21. februara 1931. godine u Arekipi, Peru.

Tog dana američki pilot Bajron Rikards upravljao je avionom Ford Trimotor iz Lime ka Arekipi. Kada je sleteo, opkolili su ga gerilci koji su zahtevali da ih odvede gde god oni žele. Rikards je to odbio, pa su ga gerilci zatvorili na deset dana. Revolucionari su Rikardsa pustili 2. marta. Jedini uslov bio je da povede jednog od otmičara sa sobom.

Zapanjujuće, 30 godina kasnije, Bajron Rikards je ponovo bio žrtva otmice aviona, ovog puta u El Pasu, Teksas.

Naoružani Leon Birden i njegov sin Koudi pokušali su da prisile Rikardsa da odveze avion Boeing 707 kompanije Continental Airlines na Kubu, nadajući se da će im komunistički lider Fidel Kastro zauzvrat dati novac. Međutim, dok je Boeing 707 bio na pisti, agenti FBI-ja i policija su pucali u gume aviona, prisilivši ga da stane, što je dovelo do hapšenja oca i sina.

Let 305 kompanije Northwest Orient Airlines – 24. novembar 1971.

Misterija i dalje okružuje sudbinu otmičara aviona Dena B. Kupera, koji je iskočio iz aviona kompanije Northwest Orient Airlines na letu 305 sa padobranom i otkupninom od 200.000 dolara pre gotovo 53 godine.

Kuper je u Portlandu kupio kartu za let do Sijetla, ukrcao se u Boeing 727 u elegantnom odelu i čim je seo, naručio burbon i sodu. Oko 10 minuta nakon poletanja, Kuper je stjuardesi predao belešku u kojoj je otkrio da ima bombu u svom koferu i tražio da sedne pored njega. Otvorio je kofer i pokazao stjuardesi nešto što je izgledalo kao mnoštvo žica i crvenih štapova. Kuper je tražio da stjuardesa napiše njegove zahteve – želeo je četiri padobrana i 200.000 dolara u novčanicama od dvadeset dolara – i da poruku preda kapetanu, Vilijamu A. Skotu.

Kada je avion sleteo u Sijetl, 36 putnika je zamenjeno za otkupninu i četiri padobrana. Avion je potom poletao sa nekoliko članova posade, a kurs je bio postavljen ka Meksiko Sitiju. Negde između Sijetla i Renoa, neposredno posle 20:00, Kuper je, sa zakačenim padobranom i novcem u ruci, iskočio iz aviona u mrak. Avion je bezbedno sleteo, a narednih dana započela je potraga za Kuperom, ali bez uspeha.

Godine 2019, FBI je objavio da su sve istražne mogućnosti iscrpljene, te da nema izbora nego da obustavi slučaj. Međutim, obećano je da će, ukoliko se pojavi neki specifičan fizički dokaz u vezi sa padobranima ili novcem, istraga biti nastavljena.

TWA let 847 – 14. jun 1985

Mohamed Ali Hamadei, zajedno sa saučesnikom naoružanim ručnim bombama i pištoljima, oteo je Boeing 727–231 kompanije TWA na letu 847 za San Dijego, dok je leteo iz Atine ka Rimu 14. juna 1985.

Avion je prvo preusmeren u Bejrut, gde su neki putnici zamenjeni za goriv0. Istog dana, avion je odleteo u Alžir, gde je oslobođeno još putnika, pre nego što se iste večeri vratio u Bejrut.  Tokom drugog zaustavljanja u Bejrutu, 23-godišnji američki mornarički ronilac Robert Stethem bio je izvučen do otvorenih vrata aviona i pogubljen hicem u glavu. Njegovo telo je bačeno na pistu ispod. Prema FBI-ju, Boeing 727 je proveo 17 dana krstareći nad Mediteranskim morem između Alžira i Bejruta, a putnici su vezivani, prebijani i prećeno im je smrću.

Jedan od zahteva terorista bio je oslobađanje stotina Libanaca iz izraelskih zatvora, kao i puštanje “Kuvajtske 17-torke” koja je bila umešana u bombardovanje američke ambasade u Kuvajtu 1983. Preostali taoci su izbačeni iz aviona 17. juna 1985. Oni su potom zadržani u Bejrutu do oslobađanja 30. juna 1985., a zatim vraćeni u SAD. Dana 13. januara 1987., Hamadei je uhapšen na aerodromu u Frankfurtu (FRA) sa eksplozivom u prtljagu.

Nemačka je odlučila da Hamadeia ne izruči Sjedinjenim Američkim Državama, već je odlučila da ga sudi u svojoj zemlji. Dana 17. maja 1989., proglašen je krivim za ubistvo, otmicu talaca, napad i otmicu aviona. Iako je osuđen na doživotni zatvor, Hamadei je pušten 15. decembra 2005. i vratio se u Liban sledećeg dana. Postojala su nagađanja da je Hamadei pušten kao deo razmene zatvorenika za jednog nemačkog državljanina.

Let EgyptAir 648 – 23. novembar 1985.

Jedna od najkrvavijih otmica aviona u istoriji avijacije desila se 23. novembra 1985. Nedugo nakon poletanja sa Međunarodnog aerodroma u Atini, trojica muškaraca naoružana pištoljima i ručnim bombama preuzela su kontrolu nad Boeingom 737-200 kompanije EgyptAir.

Omar Mohamed Ali Rezak, Nar Al-Din Bu Said i Salem Čakore izdvojili su Izraelce i Amerikance u prednji deo aviona. U jednom trenutku, policajac u avionu je otvorio vatru i ubio Čakorea, vođu bande, pre nego što je i sam pogođen. Međutim, meci iz pištolja terorista probili su trup aviona, što je izazvalo gubitak pritiska i dovelo do prisilnog sletanja aviona na Malti.

Na aerodromu, oteti avion bio je okružen malteškim snagama bezbednosti dok su počeli pregovori sa Ali Rezakom, koji je preuzeo "komandu" i pustio više od 30 žena, a dozvoljen je i ulazak doktora, koji je ustanovio Čakoreovu smrt i otkrio da je policajac koji je ispalio smrtonosne hice u otmičara preživeo.

Sutuacija je ubrzo izmakla kontroli. Ali Rezak je upucao izraelsku putnicu Tamar Artzi. Misleći da je mrtva, bacio je njeno telo niz stepenice aviona i rekao malteškim vlastima da će ubiti nekoga na svakih 15 minuta dok avion ne dobije gorivo. Kako je situacija postajala sve ozbiljnija, malteška vlada je dozvolila egipatskim specijalcima da pokušaju spašavanje talaca. Specijalne snage su 25. novembra eksplozivom razneli vrata aviona, ali su izazvali trovanje putnika isparenjima istopljene plastike u kabini. Čak 54 osobe su se otrovale, a drugi bili ubijeni u pokušaju da pobegnu pod vatrom.

Od terorista, jedini preživeli je bio Ali Rezak, koji je prevezen u bolnicu pretvarajući se da je putnik, gde je razotkriven, uhapšen i osuđen na 25 godina zatvora. Međutim, pušten je nakon što je odslužio manje od trećine kazne. U oktobru 1996. godine je osuđen na doživotnu robiju u SAD-u nakon što je izručen iz Nigerije. Danas se i dalje nalazi u zatvoru. Ukupno 56 ljudi od 86 putnika je ubijeno, zajedno sa dva člana posade i dva otmičara. Sve do terorističkih napada 11. septembra 2001., ovaj incident je ostao najsmrtonosnija otmica aviona u istoriji.

Let Ethiopian Airlines 961 – 23. novembar 1996.

Let Ethiopian Airlines 961 Boeing 767-260ER poleteo je iz Adis Abebe, glavnog grada Etiopije, 23. novembra 1996. godine, sa 163 putnika i 12 članova posade ka Obali Slonovače, sa zaustavljanjima u Keniji, Republici Kongo i Nigeriji. Međutim, sve se promenilo kada su, oko 20 minuta nakon poletanja, trojica muškaraca upala u kokpit vičući da imaju bombu.

Nakon što su pretukli prvog pilota, otmičari su zahtevali da ih avion odvede u Australiju, ali kapetan Leul Abate im je rekao da nema dovoljno goriva i da će biti neophodno da se napravi pauza za dopunu goriva. Međutim, otmičari su ignorisali Abateov savet i insistirali da je let moguć.

Prema Etiopskoj upravi za civilno vazduhoplovstvo, tokom razgovora sa Kontrolnim centrom za područje Najrobija (NACC), predstavnik kontrole je rekao otmičarima: „Savetujem vas da sa dva sata goriva nećete stići na svoju destinaciju  verovatno ćete morati da sletite u okean, najbolja situacija bi bila da sletite u Mombasu i dopunite gorivo.”

Pozivi za sletanje su i dalje ignorisani dok je avion leteo prema Zanzibaru i dalje duž jugoistočne obale Afrike. Kada se upalilo upozorenje o niskom nivou goriva, kapetan Abate je molio otmičare da mu dozvole da sleti i dopuni gorivo. Kako je situacija postajala sve opasnija, on je preko razglasa rekao putnicima da je avion ostao bez goriva, a jedan motor je otkazao.

Da stvar bude još gora, vođa otmičara, koji je sedeo na mestu kopilota, ometao je kontrole aviona, što je dovelo do isključenja autopilota i izazvalo nestabilno ponašanje Boeinga 767.

Putnici su počeli da navlače prsluke za spasavanje, a dva minuta pre udara, kopilot je zatražio da pomogne kapetanu i vratio se u kokpit. Prema Etiopskoj upravi za civilno vazduhoplovstvo, avion je okrenut kako bi „pratio talase“, ali je levo krilo okrznulo vodu pre nego što je avion nakratko zadržao pravac.

Kada je avion udario u vodu, raspao se na četiri dela. Ukupno, 119 putnika i šest članova posade poginulo je u nesreći, dok su četiri osobe prošle bez ikakvih povreda.

Kapetan Abate i kopilot bili su među preživelima. Etiopski otmičari, Alemajehu Bekeli Belajneh, Matias Solomon Belaj i Sultan Ali Husein, su poginuli u nesreći.

(Aero.rs)