Turci nameravaju da postanu vazduhoplovna super-sila: Do 2034. planiraju proizvodnju 1.500 letelica

Prvi čovek turske nacionalne avio-korporacije TUSAŞ (poznate kod nas i pod akronimom TAI od Turkish Aerospace Industries) Mehmet Demiroglu predstavio je medijima plan korporacije za proizvodnju 1.500 vojnih vazduhoplovnih platformi do 2034. godine.

Ovaj ambiciozni plan obuhvata borbene avione, helikoptere i bespilotne letelice i deo je šire strategije industrijalizacije nacionalne odbrambene industrije Turske.

Preporučujemo

Dugoročna vizija uključuje serijsku proizvodnju lovca pete generacije KAAN, nevidljivog bespilotnog borbenog aviona ANKA-3 i dugo najavljivanog teškog jurišnog helikoptera ATAK 2, što bi trebalo drastično da redefiniše ulogu Turske u globalnoj vazduhoplovnoj i odbrambenoj industriji, navodi Global Defense News.

U središtu programa nalazi se borbeni avion KAAN, od kog je planirana proizvodnja 500 primeraka, zajedno sa naprednim školsko-borbenim avionom HÜRJET i osnovnim trenažnim avionom HÜRKUŞ.

Jedan od najznačajnijih simbola programa jeste oživljavanje turskih ambicija u segmentu teških jurišnih helikoptera kroz projekat ATAK 2, ali uz to i proizvodnju drugih helikoptera (GÖKBEY, ATAK) u ukupnom obimu većem od 350 letelica. Paralelno s tim, nova generacija nevidljive bespilotne letelice ANKA-3 biće proizvedena u gotovo 600 primeraka i činiće novu okosnicu bespilotnog vazdušnog ratovanja u Turskoj i inostranstvu.

Ovakav obim, sa prosečnom godišnjom proizvodnjom od 150 letelica, svrstava TUSAŞ među retke proizvođače u svetu sa takvim kapacitetima: osim SAD i Kine, malo je zemalja koje su dostigle sličan nivo proizvodnje u jednoj deceniji. Na primer, Francuska i Švedska zajedno nisu proizvele toliki broj borbenih i drugih aviona u poslednjih deset godina, dok Južna Koreja sa svojim projektom borbenog aviona KF-21 Boramae, iako naprednim, još nije dostigla uporediv nivo serijske proizvodnje.

TUSAŞ trenutno zapošljava gotovo 16.000 ljudi, od kojih je preko 10.000 angažovano u poslednjih deset godina. Kompanija se širi globalno, sa operativnim centrima u SAD, Evropi, Aziji, a uskoro i u Africi i Latinskoj Americi.

Strategija lanca snabdevanja zasnovana je na lokalizaciji: više od 125 programa za domaću proizvodnju je završeno, dok je više od 330 još aktivno. Ovi napori treba da omoguće zadržavanje oko milijardu dolara godišnje u zemlji kroz zamenu uvoza, čime se povećava finansijska održivost programa.

Od prihoda od 3 milijarde dolara u 2024. godini, TUSAŞ planira da dostigne 4,3 milijarde u 2025. i čak 12 milijardi do 2034. godine, u skladu sa rastom industrijske proizvodnje. Ključne narudžbine već podržavaju ovu projekciju: 55 školskih aviona HÜRKUŞ (od kojih se 10 očekuje 2025), 16 HÜRJET-a za Ratno vazduhoplovstvo Turske i sporazum sa Španijom koji bi mogao obuhvatiti više od 100 jedinica, o kom je naš portal već pisao. Program KAAN napreduje stabilno, sa tri prototipa planirana za let do početka 2026. i početak isporuka krajem 2028. godine, o čemu je Aero više puta pisao.

(Aero.rs)