Vazdušna linija Beograd-London: Sedam decenija letenja i neletenja

Kada se British Airways ponovo vratio na Surčin 1996. godine, putnici su na poklon dobili majice sa natpisom Three times a week is enough for everybody - aludirajući, predpostavljamo, na to da su letovi obavljani tri puta sedmično

Na displejima aerodroma Nikola Tesla od danas se pojavljuju oznake BA888 i BA889 kojima se označavaju letovi britanske nacionalne avio-kompanije British Airways.

Ova za putnike i povezivanje bivše Jugoslavije i Srbije sa prestonicom nekadašnje Britanske imperije nesumnjivo veoma značajna linija više puta je tokom prethodnih skoro sedam decenija obnavljana, pa gašena, pa opet obnavljana..

I u periodima kad Beograd nije bio povezan sa Londonom, bar ne direktno, putnici pa samim tim i saobraćaj su gravitirali ka prestonici nekadašnje Britanske imperije.

Od kraja Drugog svetskog rata pa sve do danas, na ovoj ruti je bilo mnogo turbulencija. Malo se leti, pa ne leti. Pa se onda opet leti...

Istorija avijacije pamti da su britanski transportni avioni "krilo uz krilo" sa sovjetskom grupom “Sokolov” i američkim vazduhoplovstvom (USAAF – United States Army Air Forces) -  uz odobrenje jugoslovenske vlade - prevozili još uvek ratne 1944. i 1945. godine uz vojni materijal i pomoć i putnike između Beograda i Barija u Italiji odakle su mogli da nastave putovanje prema drugim destinacijama u Evropi.

I kada je novembra 1945. uvedena prva međunarodna putnička redovna linija domaćim avionima - i dalje vojnim Douglas C-47 Dakota  -  između Beograda i Praga, češkoslovačka prestonica je izabrana upravo zbog dobrih konekcija prema Parizu, Stokholmu, Varšavi i - Londonu.

Jugoslovenski Aerotransport (JAT) je 1955. godine liniju Beograd-Frankfurt "produžio" do Londona zahvaljujući pre svega nabavci tada najmodernijih aviona CV-440 Metropolitan. 

Ovo "čudo tehnike" imalo je bolju zvučnu izolaciju i klimatizaciju putničke kabine dok je posada komunicirala sa aerodromima i kontrolom leta putem glasovne radio veze umesto radio-telegrafski kao do tada.

Uveden je i za ono vreme revolucionarni uređaj u putničkoj avijaciji - “autopilot”, koji je omogućavao let po zadatim parametrima (pravac, visina, brzina) bez intervencije pilota.

Kasnije nabavljeni primerci imali su i meteorološki radar.

Svoj prvi nastup na srpskom, tada jugoslovenskom tržištu, britanski avio prevoznici su imali 1957. godine kada su započeli letovi London -  Cirih - Beograd.

Kompanija se u to vreme zvala British European Airways - tek od 1974. godine prevoznik izbacuje European iz svog imena nakon što se spojio sa British Overseas Airways Corporationom (BOAC).

Od međusletanja u Švajcarskoj se odustalo 1970. godine kada kompanija uvodi non-stop letove između Beograda i Londona.

Godine 1974. London je dobio tu "čast" da se nađe i na ruti JAT-ovog leta oko sveta.

Boeing 707 je u novembru te godine poleteo iz Beograda u pravcu istoka i "obrnuo krug" posetivši Bejrut, Bombaj, Singapur, Tokio, Honolulu, Los Anđeles, Njujork i London.

Domaći prevoznik je ka glavnom gradu Engleske slao ono najbolje što ima. U godinama pred rasapad Jugoslavije na gejtovima Heathrowa su se mogli videti JAT-ovi novi Boeing 727 ali i nešto stariji Douglasi DC-9.

Krajem osme decenije minulog veka, česti gosti u Londonu su bili i Boeinzi 737-300 čiji je JAT bio prvi korisnik u Evropi.

Zamimljivo je da zbog velike potražnje u zimskoj sezoni 1987. godine JAT uvodi Douglas DC-10 u redovan evropmediternski sabraćaj, jednom nedeljno, na liniji Beograd-Ljubljana-London.

JAT je i svoju prvu teretnu liniju otvorio upravo za London, iznajmljenim velikim transporterom Antonov AN-12 od RViPVO ali je ona suspendovana kada je na njoj počeo da leti DC-10 koji je uz putnike mogao da preveze i potrebnu količinu tereta.

Sa prvim ispaljenim mecima na području bivše Jugoslavije, strani prevoznici su se "pokupili" iz Beograda i u tom trenutku se obustavljaju letovi ka Londonu.

British Airways se vratio na Surčin 1996. godine. Urednik portala Aero.rs, tada mladi novinar, seća se da je British Airways putnicima pa i medijima, delio na poklon majice sa veoma dvosmislenim natpisom Three times a week is enough for everybody (tri puta nedeljno je dovoljno za svakog), aludirajući - predpostavljamo - na to da su letovi obavljani tri puta sedmično.

Ni ova linija nije dugo potrojala jer je nebo iznad Srbije ponovo postalo opasno 1999. godine kada su svoje mesto na njemu "pitomi" Boeinzi 737 British Airwaysa ustupili nekim drugim avionima koji su dolazili sa ostrva: pored USAF kao predvodnika operacije Allied Force, u bombardovanju SR Jugoslavije značajno učešće imali su i borbeni avioni Tormado i Harrier britanskog RAF-a.

Svoju sreću na liniji između Londona i Beograda British Airways je po treći put okušao već početkom 2000. godina. Saobraćaj je funkcionisao normalno sve do novembra 2010. godine kada kompanija "povlači" ručnu i ponovo šalje jedan "goodbye" beogradskom aerodromu.

Iz Britisha su tada poručili da linija nije isplativa iako su tadašnji Jat Airways i Wizz Air nastavili da održavaju letove. Britanski prevoznik je tih godina započeo implementaciju mera štenje i nije za čuđenje da tada ni Beograd ni Srbija nisu bili prioritet za British Airways.

Situacija je danas bitno drugačija. Kroz beogradski aerodrom će ove godine proći sedam miliona putnika, Air Serbia će imati rekordnu sezonu, a niskotarifni Wizz Air će uvesti dodatne linije.

Ukoliko aviokompanija koja je postala i ostala jedna od globalnih ikona putovanja avionom, sada "ne uhvati priključak", kasnije bi za možda moglo biti kasno.

Više o pogodnostima za putnike i izazovima za avio-kompanije na ovoj nesumnjivo jednoj od najznačajnihih linija regionalnog vazdušg saobraćaja, uskoro u detaljnoj analiti na Aero.rs 

(Aero.rs)